Дигитрон није променио математику, али универзитети у Аустралији приморани су да промене начин на који студенти полажу испите због страха од употребе вештачке интелигенције за писање есеја. Државне школе у Њујорку забрањују коришћење Chat GPT, чет бота компаније Open AI, на мрежама и уређајима у округу. Следи интеграција са Word-om, преноси Верџ. Пад технолошког „Берлинског зида“ или промена у образовању које ће суштински променити начин на који учимо. „Довиђења, домаћи“, каже Илон Маск.
Водећи универзитети у Аустралији увели су нова правила по којима је употреба вештачке интелигенције варање, а неки студенти су ухваћени како користе Chat GPT. Jедан од стручњака за вештачку интелигенцију је упозорио да је у току универзитетска „трка у наоружању“ у којој никада не могу победити, преноси Гардијан.
It’s a new world. Goodbye homework!
— Elon Musk (@elonmusk) January 5, 2023
Chat GPT3, који може да генерише текст о било којој теми, покренула је компанија Open AI у новембру и већ је забрањен на свим уређајима у њујоршким јавним школама због забринутости o „негативном утицају на учење“.
У Аустралији, факултетски професори су забринути због могућности да чет бот и сличне технологије избегну софтвер који се користи за откривање плагијата.
Група осам водећих аустралијских универзитета саопштила је да су ревидирали начин на који ће ове године бити полагани испити због технологије која се „појавила“.
Заменик извршног директора групе др Метју Браун рекао је да се институције „проактивно боре против“ вештачке интелигенције кроз образовање студената, обуку особља, редизајн испита и стратегије откривања.
„Наши универзитети су ревидирали начин на који ће спроводити испите у 2023. години, укључујући испите под надзором… већу употребу оловке и папира… и тестове само за јединице са ниским ризиком интегритета“, казао је Браун.
Најновија политика академског интегритета Универзитета у Сиднеју сада посебно помиње „генерисање садржаја коришћењем вештачке интелигенције“ као облик варања.
Портпарол универзитета је рекао да, иако је примећено неколико случајева варања, а они су, додаје, на ниском нивоу, универзитет се припрема за промене у вези са испитима и побољшањем стратегија откривања.
Зато ће се више ослањати на лабораторијске активности и теренски рад и увођење више усмених испита.
Тоби Волш, професор вештачке интелигенције на Универзитету Новог Јужног Велса, рекао је да су наставници били на „кризним састанцима“ на којима се расправљало о томе како ће испити бити полагани у новој години и да ли постоје протоколи за борбу против плагијата.
„Требало је да будемо свесни да ово долази… и ми имамо тенденцију да месечаримо у будућности“, рекао је Волш.
Забрана између реалности и фикције
Волш упозорава да је са напреднијим програмима који стижу – Chat GPT4 – једноставно нереално забранити употребу таквих софтвера. Употребом VPN сервиса, на пример, промашује се поента.
„Постоје техничка решења – дигитални водени жиг, али можете само покренути други програм преко њега да уништите водени жиг. То је трка у наоружању која се никада неће завршити и никада нећете победити. Не желимо да уништимо писменост, али да ли су калкулатори уништили математику?“, упитао је Волш.
У Њујорку је употреба забрањена у јавним школама. Тај потез долази, такође, усред све веће забринутости да би Chat GPT, могао да олакша ученицима да варају на задацима или за ширење нетачних информација.
„Због забринутости о негативним утицајима на учење и забринутости у вези са безбедношћу и тачношћу садржаја, приступ Chat GPT3 је ограничен на мрежама и уређајима јавних школа у Њујорку“, навела је Џена Лајл, заменица секретара за штампу за јавност школа Њујорка, преноси Си-Ен-Ен.
Иако, напомиње, алат може бити у стању да пружи брзе и једноставне одговоре на одређена питања, он не помаже у изградњи критичког размишљања и решавања проблема.
Питер Фенг, службеник за јавно информисање у школском округу Јужног Сан Франциска, рекао је да су свесни да ученици могу да користе Chat GPT3, али да „још нису увели потпуну забрану“. У Филаделфији, са друге стране, тврде да о томе немају сазнања.
Из компаније Open AI саопштено је да они имају за циљ да раде са наставницима и ученицима да имају користи од вештачке интелигенције, јер не желе да се њихов чет бот користи у обмањујуће сврхе.
Мајкрософт и пуштање духа из боце
Све то делује изузетно поштено, али изгледа да ни овог пута нисмо свесни цене коју ћемо платити, као уосталом, и са другим сервисима који су се појавили након пуцања dotcom балона – динар за улазак, много више од два за излазак.
У развој Open AI компаније како се наводи на компанијском блогу, укључен је и Мајкрософт.
Мајкрософт је купио ексклузивну лиценцу за основну технологију која стоји иза GPT3 2020. године након што је уложио милијарду долара у Open AI 2019.
А Верџ преноси да Мајкрософт наводно експериментише са уградњом Chat GPT чет бота у Word, Powerpoint и Outlook. Мајкрософт је већ, како се додаје, уградио непознату верзију чет бота у autocomplete функцију у Word-у.
Панос Панај, човек који је задужен за Windows и хардвер у Мајкрософту, изјавио је недавно да ће AI редефинисати начин на који радимо све у Windows-у.
„Прилично буквално“, тврди Панај.
За то ће морати да дође и до промене хардвера. Међутим, уколико Мајкрософт настави да развија тај потенцијал, а нема разлога да то не учини, то ће значити и све бржи улазак чет бота у комерцијалне воде, а потенцијална интеграција са Бингом, њиховим претраживачем, аутоматски значи и већи притисак на Гугл, а самим тим и на нас.
Тако, већ постоје претраживачи који комбинују претрагу са чет ботовима и биће их још, несумњиво.
Јутјуб је, ионако, пун видеа у којима се објашњава како Chat GPT може да се користи у комерцијалне сврхе.
Шта то конкретно значи?
Највероватније, то да ћемо лакше моћи да пишемо, да брже шаљемо мејлове.
Довољно је да дамо наредбу чет боту да напише пословни мејл или обавести колеге и послодавце о нечему.
Ако оставимо пушкице по страни, то би могло да значи и да ће писање, на пример, сажетака академског текста ићи много брже, о идејама или деловима текста да и не говоримо. А то све води ка неминовности поновног промишљања о томе какво нам је образовање потребно, посебно у академским круговима.
„Ренесанса“, то су изгледа чет ботови.
„То је нови свет. Довиђења, домаћи“, написао је на Твитеру Илон Маск.
На неки начин, изгледа да је реч о промени која се у технолошком свету може, евентуално, упоредити са падом Берлинског зида.
Јер „пад“ није дошао преко ноћи, али ће донети значајне, потенцијално огромне последице. И, изгледа да поново нисмо баш свесни колику цену плаћамо, јер ће, на крају крајева, софтвер, као и увек до сада, да продаје хардвер, а не обрнуто.
Извор: РТС
