Ко је био Томислав Тома Здравковић родом из Печењевца надомак Лесковца? Легенда без премца: певач анђеоског гласа, пјесник душе, кантаутор, шармер и шмекер заљубљиве природе, боем и порочник, народно-музичка звијезда у рангу рок-стара, обожаван широм Југославије и дијаспоре. А он би на све то рекао: „Ја сам само тужан човјек”.
Све ово је сабрано и представљено у меланхоличном, драмском биографском филму „Тома” у режији Драгана Бјелогрлића, који је сада пред биоскопском публиком у Србији.
У Томиним савременицима пробудиће тугу и сјету и узбуркаће море успомена, а младој генерацији открити и предочити шта је заправо значила и значи народна музика (између два посљедња рата на овим нашим просторима) и зашто су њени творци и извођачи били сматрани (народним) умјетницима. А Тома Здравковић јесте био умјетник. И његове пјесме и стихови живе и живјеће вјечно.
Према сценарију са потписима Зорана Лисинца, Николе Пејаковића, Драгана Бјелогрлића и Маје Тодоровић и у Бјелогрлићевој режији снимљен је и филм (140 минута) и телевизијска серија са великим бројем глумачких учесника у улогама Томиних савременика и људи који су га још од дјетињства окруживали, радили са њим или били уз њега од тренутка када је крочио на сцену па до његове смрти 1991. године. Огроман је то период, али га је Бјелогрлић савладао опредијеливши се у редитељском поступку не за линеарну, већ за временски скоковиту нарацију. Радња филма иде напријед-назад, у године кључне за Томин живот и каријеру и за мотиве настанка већине његових пјесама. Резултат цјелине је филм са много душе.
Три су важне наративне нити у овом филму. Једна је однос Томе (Милан Марић) и легендарне, трагично преминуле пјевачице Силване Арменулић (Тамара Драгичевић). Друга је однос Томе и доктора Хаџи Поповића (Петар Бенчина) који га је лијечио и лично пратио на његовој посљедњој концертној турнеји широм Југославије. Трећа нит је везана за његове жене (четири пута се женио), за Наду, некадашњу мис Јадрана (Милена Радуловић) и Гордану, некадашњу фризерку из Чикага (Сања Марковић), са којом је остао до краја живота, а ту је као веома важна и понављајућа појава његове прве љубави – Ромкиње Рушке (Тамара Мионе). Све ове нити су испреплетене, ојачане побочним гредама прича и ликова са којима је заједно изграђена чврста портретска основа судбине људи, музике и једног времена. У свему томе има доприноса и директора фотографије Горана Воларевића…
Милан Марић, који је са таквом сигурношћу својим глумачким умијећем реинкарнирао руског пјесника и писца Сергеја Довлатова у филму „Довлатов” Алексеја Германа јуниора, сада у филму „Тома” иде још даље и дубље. У саму подсвијест и унутрашњу суштину једног истински тужног човјека какав је био Тома Здравковић.
Марић једноставно пред очима гледалаца постаје Тома у оном свом пуном габариту. Довољно је пратити читаву скалу промјена у Марићевим изражајним очима.
Тамара Драгичевић блиста у улози Силване Арменулић, обожаване пјевачице предивног гласа и стаса, деликатне и сензибилне особе такође обојене тугом. Петар Бенчина, као чувени доктор, чијој је супрузи Љиљани (одлична Паулина Манов) Тома посветио ону своју вјечну истоимену пјесму, глумачки је освијетлио и сву озбиљност једне професије, али и однос интелектуалаца према народној, популистичкој музици.
Андрија Кузмановић као естрадни менаџер Влада Дрда испунио је своју улогу у пуном габариту, Милан Колак као Томин брат Новица Здравковић ненаметљиво а појавно снажно у појединим тренуцима избија у први план, изврстан је (сада већ порастао) Денис Мурић у улози Томиног другара Раме из лесковачких кафанских дана.
Глумачке поготке у својим улогама оствариле су и Милена Радуловић (Нада) и одлична Сања Марковић (Гордана)… Много је улога и много изврсних глумачких доприноса у овом Бјелогрлићевом филму у којем се појављују и Томини родитељи (Мирјана Карановић и Слободан Бода Нинковић) и читава плејада пјевача и дискографских издавача са југословенске сцене. Ту су и Цуне и Тозовац и Лепа Лукић и Мика Антић и Зоран Радмиловић и Зоран Калезић, Даворин Поповић, Кемал Монтено… Ама баш сви који су у животу и каријери Томе Здравковића нешто значили.
Ту је и сјајна музика, осим Томиних и Силваниних хитова, још и она оригинална, коју је за овај филм специјално компоновао Жељко Јоксимовић. Оригинална дуетска пјесма „Поноћ” коју изводе филмски Тома и Силвана већ је постала хит. Филм „Тома” је од оне врсте која мами људе у биоскопе. Ту му је и право место за гледање. У заједништву, пред великим платном.
Дубравка Лакић
Извор: Политика