Све криминалне групације користе насиље и застрашивање као легитимни начин доласка до циља тако да су ово за њих услови на које су одавно навикли, чак можемо рећи да су ово за њих природни услови, наводи Ракочевић.
Ратни сукоб између Русије и Украјине одјекнуо је широм Свијета, Европе, Балкана….Економска и институционална фунцкионисања многих држава промјенила су свој ток. Економије стежу свој обруч, неке земље отварају своја „врата“ за избјеглице а неке појачавају граничне контроле. Одједном је свијет постао мали и сви као да имају сличну судбину…Међутим, поставља се питање да ли све оно што у овом моменту трпи живот просјечног човјека, трпи и живот и функционисање безбједносно интересантних особа и криминалних група из Црне Горе и са Балкана, које увелико дјелују као балкански картел у Европи и свијету.
-Свака криза а нарочито најтежа као што је ратни сукоб доводи до дезорганизације не само у областима захваћеним ратом него и на глобалном нивоу. Управо то аномично стање закономјерно доводи до пораста појединих облика кривичних дјела. Имајући у виду да је оружани сукоб у Европи то неминовно мора имати одраза на цијели стари континент гдје су и сада видјљиве тешке економске последице. Познато је да су током ратних дешавања осуђена и притворена лица била пуштана на слободу прије истека притвора или казне а затим наоружавана и упућивана на ратишта. У сваком случају догађаји у Украјини могу само да повећају стопу криминалитета на цијелом Старом континенту укључујући и наш регион- казао је за портал Дан професор и криминолог Велимир Ракочевић.
Према ријечима криминолога Ракочевића, актуелна дешавања могу само „на први поглед“ успорити дјеловање криминалних структурс.
-Носиоци криминалних активности су увијек вјешто користили велике друштвене нестабилности да интензивирају вршење кривичних дјела. Тако је било и у вријеме дисолуције СФРЈ када је дошло до прекида комуникације између официјелних структура што су обилато искористили криминалци са свих страна удружено вршећи најтежа кривична дјела. Само на први поглед ова дешавања могу успорити криминалне радње у центру оружаних сукоба док сви други из криминалног миљеа несметано функционишу па се може рећи да су се додатно ангажовали како би што више стекли нерзаконите добити у вријеме кризе- појашњава Ракочевић.
Само функционисање и дјеловање ових група веома лако се прилагођава промјенама. Па самим тим криминалне организације „не трпе“ неке веће посљедице, у случају измјештања њиховог дјеловања или промјене саме локације водећих чланова криминалне организације.
Кијевом одјекнуо рафал сукоба которских кланова
Подсјећамо, један од истакнутих вођа кавачког клана Радоје Звицер, крио се и неко вријеме живио је у Украјини. Међутим, до њега је успјела да дође група плаћеника која се повезује са шкаљарским кланом.
Тако према наводима истражних органа Украјине, Стефан Ђукић и Емил Тузовић су означени као особе које су директно пуцале у Звицер 26. маја 2020. испаливши више од дедсет хитаца.
Осумњичени су у притвору од краја пролећа 2020. године након што су их специјалне службе притвориле у Одеси док су бјежале са мјеста злочина.
Звицер је тешко рањен у кварту у Кијеву у којем је живио. Због напада на њега, ухапшени су Баранин Стефан Ђукић, првоосумњичени за убиство суграђанина Јована Клисића и рањавање Велизара Гардашевића, Подгоричанин Емил Тузовић и држављани Србије Петар Јовановић и Милан Бранковић. У склопу истраге о овом случају, приведен је и службеник украјинске полиције Ростислав Чернобриви.
