Пише: Растко Јевтовић
Ако сте, као и ја, до сада од Чешке видели само Праг, знајте да сте прилично пропустили. Као и у другим земљама, престоница је овде више прича за себе и „огледало“ према свету него одраз саме државе и народа који у њој живе. Праг, додуше, посећује одвајкада много више туриста него остатак Чешке, па ипак то не треба да буде разлог да и ви останете у тој категорији путника-намерника из целог света. Зато ће ово бити текст о другим крајевима Чешке, као и њеним карактеристикама.
Историја ове земље је слојевита, до 17.века имала је многе сличности са нашом, а по предању прапостојбина Чеха је гора Ржип у северозападном делу земље. Са тог брега су наводно сишли чланови једне породице који су, мешајући се са другим људима, проширили територије које су поседовали. Но, прва уистину чешка држава била је Кнежевина Моравскá, како се и данас зове најјужнији регион ове земље. За њу знамо због моравског кнеза Растислава, који је у деветом веку примио словенске просветитеље-Ћирила и Методија што су дошли да поучавају Словене првом језику и писму, те да их покрштавају. Друга историјска чешка држава зове се као и данашњи централни и северозападни регион земље-Бохемија. По келтском племену-Бохемима, који су некада насељавали ове крајеве. Чешка је у средњем веку била самостална држава, све до пада под Хабзбуршко царство у 17. веку, а најзначајнији монарх је био Карло IV, који је одржавао присне односе са нашим Царом Душаном и размењивао с њим своју гарду.
Битно је поменути народни покрет отпора Ватикану- Хуситски покрет, назван по предводнику-Јану Хусу, иначе просветитељу и реформатору. Какве су размере репресије Римокатоличке цркве над Хуситским покретом можемо видети у Цркви-костурници у граду Кутна хора, где је мноштво људских лобања сачувано и пописано. Овај храм и град има национални значај, а географски се налази у самом средишту чешке територије.
Кад од њега кренемо на север, убрзо стижемо до четири града у суседству: Колин, Подјебради, Нимбурк и Пардубице.
Колíн је град од тридесетак хиљада житеља, још у 11.веку је имао градско средиште, а значајна је и јеврејска заједница због које је овде очувана мала јеврејска четврт. Градом доминира готска катедрала Светог Бартоломеја, поред које се налази градски музеј. Велики главни трг је назван по најзначајнијем чешком, већ поменутом, монарху.
Подјебради су чувена бања и омањи град на реци Лаби. У летњем периоду бележи већи посету туриста. У центру града, из кога потиче други чешки краљ-Јиржихо, налази се велики замак у коме се данас налази испостава Карловог универзитета.
Нимбурк је омањи град, такође на Лаби, који је некад имао статус краљевског града. Зато је главни трг посвећен краљу Пшемислу. Из средњевековног доба су сачуване и вешто рестауриране градске зидине. Међу неколико цркава издваја се катедрала посвећена Светом Јиржију (Ђорђу), урађена у готском стилу и од црвене опеке. Из овог града су родом познати чешки књижевници-Бохумил Храбал и Божена Њемцова. Првоме је на главном тргу изливена бронзана статуа у седећем положају: у наручју држи мачку, а мачак седи поред њега на клупи.
Пардубице је највећи град у источној Бохемији. Такође је важно железничко чвориште. Имао је и важну средњевековну историју, а и индустријски развој у доба социјализма. Најзначајнија овдашња традиција везана је за коњске трке. Оближња и надалеко чувена фарма са коњима постоји од 16.века, а пардубичке коњске трке од 19. и најпознатије су у Чешкој. Од грађевина треба издвојити велики замак и Зелени торањ висок стотинак метара са кога се пружа најбоља панорама града.
Чешка је, иначе, подељена на три историјске области: Бохемију, Шлезију и Моравску област. Праг је административни центар прве, Острава – друге, а Брно-треће области.
Острава је град од око 300000 становника. И даље је индустријски центар иако је рудник „Каролина“ уступио место истоименом тржном центру. У граду егзистирају два универзитета, Технички и класични, а студентски дом је најопремљенији у земљи. Од садашњих јавних личности из Остраве издвајају се познати савремени чешки кантаутор-Јаромир Нохавица и некадашњи кошаркаш „Партизана“, Јан Весели. У граду се могу чути паралелно и чешки и пољски језик, пошто се Шлезија као област простире у обе државе, с тим што је пространија у земљи Шопена и Анџеја Вајде.
Коначно стижемо и у Брно, главни град Моравске регије. Величине отприлике као Нови Сад, Брно је град са неколико важних институција од којих је најпознатија-Масариков Универзитет. Први председник Чехословачке Републике, који је пре њеног оснивања био држављанин Краљевине Србије,Томаш Масарик, родом је из овог краја земље, а имао је, поред чешког, и словачко порекло. Градом доминира тврђава Шпилберк, у којој се могу пронаћи разни културни и угоститељски садржаји. Но, још лепша панорама пружа се са торња у центру. Градски видик такође обележава Катедрала Светог Петра и Павла, сва у готском стилу. Градски тргови-Моравски, Трг слободе и Зелени у дану моје посете били су нарочито живи због Бразилског фестивала. Разни културни програми, те угоститељски штандови прекрили су центар града којим је прошао и дефиле шарено-обнажених плесачица у пратњи бубњара и перкусиониста. Одраз најпознатијег карневала у Рио де Жанеиру пренео се на еуфорију окупљеног грађанства, те смо сви присутни на моменат осетили да смо се преселили у неке егзотичне крајеве. Иако с гужвом на улицама, Брно ни изблиза нема такву посету туриста као Праг, те су и цене у ресторанима знатно умереније од прашких, чак бих рекао да су ниже и од београдских. Разговарам с неким Брњанима. Кажу ми да им је у двадесетом веку максимални домет за летовање била Југославија, то јест Јадранско море, а сада за шест сати (без граница) стижу до Италије. То је само један показатељ да су задовољни друштвом у коме живе. Жао је тим мојим савременицима што се Срби муче и сматрају да смо заслужили боље. Остављам Брно једне топле вечери с осећањем присности.
Крећем ка нашим јужним крајевима испуњен спознајом да је Чешка, као земља, ван Прага, лепа и да има свега, осим мора, као и Србија. Народ нам је близак, а опет довољно различит, да у тој размени можемо нешто да научимо. Паметан човек се учи целог живота. А путовања су свакако једна упечатљива школа која се дуго памти.
Прелаз јула на август 2026.
