Пише: Филип Драговић
Да све треба да буде грађански, законски, без насиља и реваншизма, а у најбољем духу демократије, – у то нема сумње. Управо су кадровска постава и невина прошлост ПЕС-а, гарантовали мирну смјену власти и лаку транзицију институција ка ЕУ, без тензија и осветољубивости које су гунђале и роптале из редова оних који су политички злостављани и маргинализовани посљедњих деценија…. ПЕС је политичко паковање наизглед прихватљиво и грађанима уморним од идентитетских пребројавања, али и европским „партнерима“.
Међутим,
Формацији ПЕС недостаје истинског демократског револуционарног елана. Недостаје тим људима оне озлојеђености на ДПС сплетке и марифетлуке, на бескрајна чекања пред ДПС шалтерима. Нема у њима оног егзистенцијалног гађења на пету или шесту генерацију потомака револуционара, који већ покољењима живе од борачких заслуга њихових ђедова бољшевика из 1945. Нема презира према том нераду, према џабалебарошима компартијске бирократије која је у посљедњим мутацијама напустила давне сјенке комесарских идеала, а пригрлила капитал мрске буржоазије само за себе.
Тај презир, то гађење, та озлојеђеност не треба да позивају на насиље и узвраћање истом мјером, али би требали да буду погонско гориво, енергетски напитак како и зашто се неке ствари морају обављати ефикасно и бескомпромисно након смјене 75 годишње војне хунте која је издала и идеологију своје власти и интересе својих грађана. Већина људи из ПЕС-а или није живјела овдје добар дио својих живота, или није трпјела тортуру једноумља и једнопартизма коју су трпјели грађани. Отуда толико неодлучности у разрачунавању са деформацијама прошлости које трпе црногорске институције и друштво.
ПЕС приступа Црној Гори као Швајцарској на мору, што је „дивно и красно“ у неком естетском и бизнис смислу, али нема оног елана који би деконтаминирао ову балканску Сјеверну Кореју од идеолошких и културних отрова, и од бирократске устајалости овдашњих канцеларија и уреда.
Ако је идеолошко једноумље дошло на бајонетима оружја, а онда се тек препаковало у криминалну хоботницу која грађане обухвата својим пипцима, потребан је снажан институционални замах, и лична жртва оних који су преузели власт да се ситуација рашчисти од околности и свијести да једној малој интересној групи припада цијела држава.
Небојша Поповић: Подгорички избори опомена ПЕС-у, на свађи 30. августовске већине профитира само организовани криминал
Зато данас имамо, поред неоспорне памети, угледа и лијепог васпитања људи на власти, очигледну немоћ и недовољну одлучност да се спроведу двије кључне ствари:
- Прво правда па онда плата
- Уклонити из државне управе све оне који персонално и политичком прошлошћу симболизују 30… или 70 година декаденције.
Не господо, то није реваншизам. Јер вријеме се не може вратити назад. И не смије се урадити ништа мимо закона. То је склањање у страну оних који немају свијести о демократији и владавини права, оних који не знају шта је професионализам. Оних, који (будући да непомјерени сједе у кабинетима и фотељама својих дједова и стричева) примају плату од ПЕС-а, можда су постали и његови чланови (јер знају гдје треба тражити и наћи полуге моћи) али и даље агитују, што отворено и свјесно, што самом својом појавом на истом оном мјесту гдје су били прије 5 година, против сваке суштинске политичке промјене.
Црна Гора је изгубила демократске центре моћи (ако их је икада истински имала) средином 20. вијека, доласком једне партије на тенковима једнопартијске револуције. Њихове де-идеологизоване потомке могуће је истински развластити само снагом јаког идеолошког увјерења својеврсне демократске револуције, која у нашем случају значи: владавину права, закона и квалитета, а не одржавање статус кво ситуације.
Људи који нијесу патили под ДПС- ом, морају наћи начина да питају и саслушају оне који јесу. Уколико мисле да постану лидери политичких реформи.
