Пише: Ранко Рајковић
Рекосмо хоћемо своју државу. Што рекосмо не порекосмо. Остварисмо. Што добисмо? Добисмо Црну Гору! Какву Црну Гору?
Црну Гору старог историјског премјера? Црну Гору пробуђених националних страсти и идеологија? Подијељену и посвађану Црну Гору? Црну Гору фингирану мултикултурализмом? Темељно опљачкану Црну Гору? Мафиократску Црну Гору? Фашистичку Црну Гору? Антифашистичку Црну Гору? Окупирану Црну Гору? Ослобођену Црну Гору? Клептоктратско-корумпирану Црну Гору? Еколошку Црну Гору? Вјечну Црну Гору? Недефинисану Црну Гору?
У свакој од горе споменутих Црних Гора (списак се може проширити) суочавамо се са једном непромењивом. Свуда је присутна иста константа. Наиме власти се својски труде да од суштине државног бића удаље људе слободног мишљења и укоријењеног морала јер у њима препознају највеће непријатеље државности Црне Горе.
Све чешће можемо чути и прочитати да је Црна Гора партитократска држава.
Партитократија је власт једне политичке странке. Партитократију смо најснажније искусили током тродеценијске владавине ДПС-а у чијој су апсолутној надлежности били Скупштина, Влада, Судска власт, институције система, полицајац позорник на улици… Од ДПС-а је зависила чак и материјална егзистенција човјека с правом гласа. Оно што претходно није појавило и било одобрено у партији није могло опстати ни у држави.
Деси ли вам се да у брзини помијешате изразе партитократија и плутократија не исправљајте се. У Црној Гори се та два појма савршено допуњују и поклапају.
Плутократија је владавина богаташа. Црногорска плутократија је настала из црногорске партитократије.
Плутократија вуче коријен од грчке ријечи плутос што значи богат. Стари Грци су плутократијом називали владавину богаташа. Још у античко доба Картагина је била најпознатија плутократија јер се о свему одлучивало у кругу неколико богатих бродовласника. Они су се договарали о трговини а узгред и о државним пословима који су им ишли у корист.
Црногорски богаташи слично древним Картагињанима чврсто су повезани с трговином, бродовљем и државним пословима. Највећи дио својих богатстава стекли су благодарећи брзим глисерима који су за неколико сати стизали с једне на другу обалу Јадрана и прекоокеанским бродовима који су на дугим пловили до Јужне Америке и натраг. Тим бродовљем шверцовале су се у огромним количинама цигарете, оружје, дрога (товари банана филовани пакетима кокаина), несрећне избјеглице, бијело робље, преносио се новац од прљавих послова.
Црногорске плутократе су се на високом партијском нивоу договарале с политичарима о државним пословима путем којих су стицали огромна богатства. Владајућа партија представљала је институционални рај за брза богаћења и елиминисања политички неподобних.
Црногорска партитократија је одњеговала црногорску плутократију. Партија је омогућила настанак црногорских мултимилионера и милијардера и снажење њихових друштвених утицаја.
Аналогијама ту није крај. Ријетки и храбри опозиционари су на сједницама црногорске Скупштине поодавно указивали на везе организованог криминала и државних структура иза којих је стојала владајућа партија. Људе који су покушали да раскринкају и ослабе моћне политичко-криминалне везе у Црној Гори партитократија је називала издајницима.
Попут Катона старијег, који је сваки говор у Римском сенату завршавао реченицом да Картагину треба разорити и у црногорској Скупштини је било храбрих и упорних посланика (свака им част на таквом “издајству” државе) који су на сваком Скупштинском засиједању говорили да треба разорити партијско-мафијашке структуре Црне Горе, сасјећи краке криминалној Хоботници и вратити државу под окриље правде и закона.
Дјелимично се у томе успјело 2020. године.
Амерички предсједник Теодор Рузвелт говорио је да “од свих облика тираније, највулгарнија је тиранија пуког богатства, тиранија плутократије.”
Управо такву тиранију имала је Црна Гора до септембра 2020-те. Послије 2020-те. опада моћ новца у црногорској политици. Додуше, првих дана након завршених избора, било је покушаја да се купи један посланички глас за цифру од 21 милион еура. Одријешила би Црногорска плутократија кесу. Платили би они и 200 милиона еура и милијарду еура само да је могло остати све по старом. На срећу тог љета господњег 2020. године Црногорска плутократија у спрези са Црногорском партитократијом није успјела да реализује куповину мандата.
До те, преломне, 2020. године у средишту пажње црногорске политике налазила се државна симболика – химна, застава, грб, датум и идентитет на њима заснован. У сјенци тако оштре идентитетске политике расцвјетавао се и ширио криминал највулгарнијег типа. Четири године касније, видимо што су резултати вишедеценијске повезаности црногорске партитократије и плутократије. Салдо њихове владавине Црном Гором најуочљивији је у Спушком затвору. Иза решетака су се нашли високопозиционирани партијски кадрови – предсједници судова, специјални тужиоци, полицијски функционери, криминалци тијесно повезани с политиком. Радњама и поступцима особа које су омогућиле богаћења и недодирљивост пред законом црногорским политичарима, њиховим услужним бизнисменима, криминалцима и самима себи наравно, коначно се почео бавити закон. Партијски губитници су у томе видјели црногорску трагедију, а изборни побједници тријумф. Људи слободног духа и ума у тој 2020-тој години препознали су само заустављање (на кратко или на дуже још се не зна) онога што је Рузвелт назвао највулгарнијом од свих облика тираније.
Да би се убиједили у исправност тога довољно је да више пута пажљиво прочитате скај преписке. Обратите пажњу само на бестидности, примитивизме, бахатости, перверзности, морбидности садржане у дописивањима људи којима је држава омогућила да буду изнад закона. Сагледајте интелектуални ниво, језик и обрасце комуникације како између криминалних кланова тако и између њихових заштитника, судија, тужиоца, полицајаца, партијских активиста. Размислите о количинама новца и злодјелима која су договарана путем скај преписки. Биће вам јаснија Рузвелтова реченица. Схватићете са ког се морбидног и примитивног нивоа управљало Црном Гором. У политичкој теорији Црна Гора би се могла представити и као примјер за нови појам, за Примитивократију.
Заустављање вулгарне политичке тираније помогло је афирмацији црногорске државности. Парадоксално је да то не схватају они људи који се заклињу на вјерност Црној Гори. Промјене, иако не иду ни брзином ни свеобухватношћу коју смо очекивали, допринијеле су да се народ Црне Горе упозна са стварном Црном Гором, са државом коју је створила партитократија и плутократија и која се захваљујући њима претворила у примитивократију.
Упознавање јавности Црне Горе са садржајима скај преписки, личностима које се у њима спомињу и на које се актери дописивања позивају много је битније од формално правних радњи које ће пратити даљу судбину оних који су се дописивали. Није толико важно ни што ће се на суду десити. Што ће се прихватити а што одбацити из доказног материјала. Драгоцјеније од свега је што нам се пред очима указала слика онога за што смо се борили, дијелили, свађали. Приказало нам се оно до чега смо догурали тражећи у патриотском жару државу за све нас.
За крај, подсјетимо се старе пјесме из чијих стихова можемо понешто и научити.
Пођосмо ли пођосмо,
Јање моје јање, ружо моја ружо,
До државе дођосмо
Јање моје јање, ружо моја ружо,
Питасмо је “чија си”
јање моје јање, ружо моја ружо,
Нешће нам се казати
јање моје јање, ружо моја ружо
Послије 2020. године држава нам се казала чија је била и за чије је потребе и интересе функционисала. Паметнима довољно.
Црној Гори су потребни паметни, реални, вриједни и морални људи. Не мање потребно јој је и отрежњење оних људи које је партитократија и плутократија затровала представама пожељне историје, екстремним употребама државне симболике и лажно представљеним патриотизмом.
