Пише: Ранко Рајковић
Из режима који је претходио годинама што почињаху јануаром датира мудра изрека – Ако ти је стало да не завршиш неки посао формирај комисију. Надајмо се да овог пута неће бити тако.
У Скупштини Црне Горе недавно је изабран Анкетни одбор за истраживање политички мотивисаних убистава. На мјесто предсједника постављен је један од младих лавова ДПС-а. Без обзира да ли ће предсједник саботирати рад одбора или одбити да на крају потпише извјештај, што јесте тактика, улога и задатак апаратчика, ипак сматрам корисним што је за предсједника Анкетног одбора изабран високи функционер ДПС-а. На самом крају текста објаснићу и зашто.
У интересу било ког друштва чак и црногорског је да сазна оно што се уистину догодило. Просто речено важно је да сазнамо истину каква год да је. Колико год да је силна, бескомпромисна и необуздана нема те дружине која пред црногорским друштвом може сакрити истину о евидентним животима и евидентним смртима? И када почиње и када се окончава људски живот је богомдана и очигледна појава. Људски животи се региструју у породилиштима и на гробљима односно на мјестима гдје почињу и гдје се завршавају. Самим тим отпада она чувена максима Балканских криминалаца – Нема тијела, нема доказа о убиству. У нашем случају она би гласила нема оружја (нестало је), нема ДНК трагова (нестручно су узети и измијешани), нема забиљешки (изгубиле су се), нема свједока (искомпромитовани су) ….
Међутим читава Црногорска јавност зна да су међу нама живјели људи који су критиковали и разобличавали криминогене радње власти. Зна се да су због тога брутално убијани. Животи и смрти се не заборављају тако лако.
Ранко Рајковић : Због чега самостална и независна Црна Гора није развијала државнички дух (Први дио)
Крајем осамдесетих година прошлог вијека њемачки књижевник Гинтер Грас се из Либека у Њемачкој преселио у Калкуту у Индију. Одлучио је да живи у десетомилионском граду гдје се не пријављују и не пописују ни рођења ни смрти. Животи и смрти су биле релативне категорије. Припадале су произвољним бројевима. Тамо је будући нобеловац написао књигу “Исплазити језик”. Калкута је средиште култа богиње Кали. У Хиндуистичкој мистици богиња Кали се као симбол циклуса живота и смрти представља са више пари руку (попут хоботнице) и са исплаженим језиком. Некад богиња Кали узима лик зле старице а некад и умиљате дјевојке али увијек са исплаженим језиком. Код нас, у Црној Гори, партијско политичка божанства плазила су језик народу и да му се наругају и да му се представе као господари живота и смрти.
Сјећам се када је први пут споменут организовани криминал у Црној Гори владајућа партија је јавности исплазила језик. Изругивала се са самим појмом организовани криминал.
Плажењем језика нијесу се успјеле игнорисати чињенице. Подгорица није била налик Калкути у којој је нормално да се не региструју ни рођења ни смрти. У Црној Гори се зна када је човјек рођен, гдје је живио и када му је и како живот окончан.
Над колико год евиденција да су тајне црногорске службе имале надлежности и моћи да их пониште, преобликују, утру им трагове на крају ипак дође тренутак пред којим су чак и специјалне службе немоћне. Нико не може ни оспорити ни обесмислити чињенице о енормно раширеним убиствима политичких противника старог Црногорског режима. Политичари се не могу правити луди, слегати раменима и рећи да су брутална убиства сплетови неких околности произведених са стране.
Овдје се не ради само о убиству Душка Јовановића, Павла Булатовића и многих других чији је животни пут прекинут по инструкцијама пристиглим из црногорских центара моћи. У нашој малој Црној Гори има премного неразјашњених убистава. Оно што треба да нас забрине јесте да је бивша власт из разлога безбједности првих људи државе и њиховог најближег окружења морала до у детаље знати ко је убијао по Црној Гори. То им је било не само у опису посла већ и први задатак у одбрани заштићених личности попут предсједника Републике Црне Горе, предсједника Владе Црне Горе, предсједника Скупштине Црне Горе. Како су иначе могли заштитити животе црногорских високих државних функционера ако нијесу знали из чијих цијеви се пуца и убија по Црној Гори.
Једном приликом предсједник државе је изјавио да у Црној Гори нема неразјашњених убистава. Мислим да му је требало повјеровати. За њих није било неразјашњених убистава али за нас као друштво јесте. Оно што је народу остало непознаница и пуко нагађање људима у најужем врху власти и безбједоносних служби је било јасно као дан. Знали су ко је кога и на који начин убио. Логика њихове сопствене безбједности на то нас упућује.
У Црној Гори су пребијани људи који су критиковали власт не само по слободоумном духу већ и по својим службеним обавезама. Сјетите се црних тројки и њихових ноћних похода на слободномислеће људе, новинаре, књижевнике, непослушне државне службенике.
Душко Јовановић је био директор Пореске управе Црне Горе. Од пореза зависи буџет државе. Међутим од пореза много више зависе џепови појединаца који се баве у огромним размјерама шверцом или да будемо блажи који се баве сивом економијом која је својом продуктивношћу умногоме надмашивала државну економију. Били смо свједоци не мали број пута када су се највиши државни функционери спрдали са неплаћеним порезима, са подигнутим кредитима, са транзитима разних роба, са питањима која су им постављања у вези фирми које су оснивали по егзотичним острвима.
Кроз шверц цигарета, дроге, бијелог робља, оружја преко Црне Горе су се обрнуле на десетине и десетине милијарде еура. Чак су и Англосаксонски чистунци израчунали да је буџет Енглеске оштећен за милијарду еура због шверца цигарета који су организовале црногорске власти. Шверц цигарета су истраживали органи гоњења Италије, Швајцарске, Њемачке, Енглеске и још неких земаља. Властодржачка Црна Гора је свему томе исплазила језик. Вреди споменути један частан изузетак иза кога је стала Скупштина Црне Горе када је изгласала и потписала извјештај на готово хиљаду страна који се до најситнијих детаља тицао организованог шверца цигарета преко Црне Горе. Извјештају нашег највишег законодавног тијела извршне власти су исплазили језик. Потписнике извјештаја о шверцу цигарета, иначе од народа изабране посланике у Скупштине Црне Горе ДПС власти су назвале среским шпијунима. Дрско су се наругали грађанској Црној Гори поистовјећујући народне посланике са Алексом Жунићем среским шпијуном из Нушићевог позоришног комада “Сумњиво лице”. Извјештај о шверцу цигарета је нестао са званичног сајта Скупштине Црне Горе захваљујући неком сумњивом лицу. Ваљда ће га неки од новоформираних одбора вратити на сајт Скупштине Црне Горе.
Прије неки дан садашњи министар полиције Црне Горе дословце изјави да од њега тражи моралну одговорност :
“… Човјек чија је највећа заоставштина током 30 година – 711 убијених и 84 нерасветљена убиства… Мислим на Мила Ђукановића” рекао је Шарановић.
У Црној Гори и окружењу убијане су и особе које су се усудиле да истражују шверц цигарета. Убијени су чак и људи који су истраживали убиство Душка Јовановића. Убијени су и они који су дошли до података о повезаностима државног врха с криминалом. Убиства су се протегла до Србије, Хрватске, Малте… Убијани су и криминалци (и они су дио нашег друштва) којих се државни врх пожелио отарасити јер су му представљали конкуренцију у криминалним пословима.
Ранко Рајковић: Због чега самостална и независна Црна Гора није развијала државнички дух (Друди дио)
Убиства произведу и страх и радозналост. У Црној Гори је у обичном народу било 99% страха и 1% радозналости. Међу професионалцима је владао друкчији однос јер им је радозналост представљала службену обавезу. Неке високорангиране полицајце је професионална радозналост коштала главе.
Другим професионалцима у полицији, судству, безбједносним агенцијама “истраживања” су омогућила завидну каријеру и велика богатства. Они су истраживали убиства како би ставили тачку на случај.
Овдје ћу са изразитим задовољством и пијететом цитирати мог братственика и пријатеља по перу Вељка Рајковића који је такве ситуације описао својим дивним афоризмом – “Круг осумњичених се сужавао све више док се није свео на тачку која је стављена на случај”.
Сматрам да грађански, демократски и просвећени дио Црне Горе треба с радошћу да прими вијест што је Скупштина Црне Горе изабрала Анкетни одбор који ће покушати да избрише тачку са случаја убиства Душка Јовановића и осталих убистава и насиља које је стари режим вршио над слободоумним људима у Црној Гори.
Онеспокујуће је да дјелујућој гарнитури младих политичара ДПС-а никада није засметало плажење језика и стављање тачке на случај.
Охрабрујуће је што један из младе гарнитуре ДПС-оваца има шансу да ту поражавајућу чињеницу промијени. Он ће у име демократске, проевропске, грађанске, мултикултуралне Црне Горе у коју се његова партија заклиње, предсједавати Анкетним одбором.
Нека је са срећом и њему и члановима одбора уколико буду на путу истине, правде, закона, морала и патриотизма.
Уз то треба јавно поручити свим члановима Анкетног одбора :
ИСТИНА И ПРАВДА ДА!
ОСВЕТА И ОДМАЗДА НЕ!
