Пише: Ранко Рајковић
Годи ми овлашан поглед на новине када њихове насловне стране шаљу кратке, јасне и интригантне поруке о актуелним дешавањима садржане у свега пар реченица. Ових дана на ударним странама мање више свих црногорских штампаних медија појавила се једна алармантна вијест:
Извор са којег се питком водом снабдијева Црногорско приморје је угрожен.
Вијест “Боље сестре пресушују” попраћена је са два потпуно опречна става о узроку губљења воде.
По једном мишљењу извор пресушује због “Вађења шљунка из корита Мораче”, по другом ставу “За губитак воде криве су климатске промјене” уз додатну поруку да “Ископавање шљунка нема ама баш никакве везе са капацитетом извора”.
Поразмислимо о утицајима експлоатације шљунка из ријеке Мораче и о утицајима климатских промјена на слив ријеке Мораче и извор “Боље сестре”
Шљунак у речном кориту
Свако механичко продирање у речни ток и његово сливно подручје по закону спојених судова одражава се на промјене хидрогеолошког баланса у систему подземних вода. Закон спојених судова је неумољив.
Ранко Рајковић: Како санирати штету нанијету обали Бококоторског залива у Баошићима
Девастација речних корита доводи до тешких еколошких последица. Нажалост Црна Гора је уништавање својих природних речних токова прихватила као нормалност на путу развоја. На мањим водотоцима су постављене мини хидроелектране чиме је плаћена огромна цијена за малу добит. Нијесмо схватили да су наше ријеке живи крвотоци наше укупне природе.
Сјетите се што се све издогађало по средишњим и сјеверним подручјима Црне Горе када су речни токови преусмјерени у цијеви ради производње електричне енергије коју је држава откупљивала од власника концесија по вишеструко већој већој цијени. Ту грешку је платила и природа и потрошачи електричне енергије.
Прескочићу више него проблематичне конфликте интереса у додјељивању концесија за водотокове. Занемарићу погрешну енергетску политику засновану на бескрупулозним уговорима о цијени откупа тако произведене енергије током 12 година. Избјегнућу причу о ексклузивним власницима, субвенционисаним откупима, политичким креаторима рачуница и рокова куповине енергије засноване на девастацији и гашењу мањих речних токова. Међутим не могу а да не подсјетим на пострадали рибљи речни фонд, на уништена животињска и биљна станишта, на ишчезло пољопривредно земљиште и културе, на нестале екосистеме у приобаљу.
Недвосмислено је потврђено да је стављање ријека у цијеви промијенило животе домицилног становништва које се генерацијама и генерацијама рађало и живјело у животоносном загрљају тих ријека и речица. Пресушили су им бунари, нанијете су огромне штете пољопривредни и сточарству. Уништени су им они прелијепи пејзажи и амбијенти. Довољно је погледати телевизијске записе са тих подручја.
Какву је судбину доживјела ријека Морача на којој нијесу изграђене бране нити су јој воде стављене у цијеви ?
Доњи ток Мораче је окружен дубоким рупама са свих страна. Подручје Мораче личи на огроман комад шупљикавог швајцарског сира Ементалер. Шупљине потичу од ископаног пијеска. Дјелују као предио из научно-фантастичних или хорор филмова. Нажалост ни такав пејзаж премрежен отисцима гусјеница багера и утоваривача никога није забринуо. Рањена и осакаћена природна околина ријеке прихваћена је као нормалност. Даноноћно бректање тешких машина и камиона замијенило је жубор воде и оглашавање птичјег свијета. Ни над тим се нико није замислио. Неконтролисана и дивља експлоатација шљунка учинила је да Морача у свом доњем току више не личи на ријеку. И та тешка девијација ја прошла такорећи неопажено.
Не заборавимо да је шљунком из корита ријеке Мораче за дуже од пола вијека изграђено више од половине Црне Горе. Замислите сијасет грађевинских конструкција широм државе које свој настанак дугују шљунку из корита ријеке Мораче. Шљунак који се разврставао на груби и фини није бесконачан ресурс. Није се могао експлоатисати без икаквих последица.
Логично је да вађење шљунка из зоне ријеке Мораче има велике последице не само на подземне воде и изворишта већ и на много шире окружење (Скадарско језеро нпр.) и друге међувезе које ће у будућем периоду доћи до још већег изражаја. Стићи ће нам рачуни за наплату онога што смо деценијама неодговорно и необуздано радили.
Климатске промјене
Климатске промјене су неспорно свјетски проблем. Међутим у мањим регионима попут нашег постале су дежурни кривац илити алиби за све и свашта. То вам дође на исто као када би због одређених здравствених тегоба отишли на преглед код љекара а он вам казао „Све вам то долази од стреса“.
Прича о климатским промјенама се користи у сличном смислу. Штошта се објашњава промјеном климе иако трајање временских периода у коме се дешавају промјене метеоролошких параметара и простора њима захваћеним увелико превазилазе многобројне људске утицаје.
До скора се нијесмо слагали да ли нас чека глобално загријевање или глобално захлађење. За сада се доказује да постоји тренд глобалног загријевања и отопљења леда. Остаје неизвјесно колико ће то дуго трајати јер не треба заборавити да и планета Земља има своје системе регулације још недовољно истражене. Наша се мати Геја сигурно неће предати без борбе иако свјесно и несвјесно доприносимо њеном уништењу.
Узроци климатских промјена у првом реду могу бити антроппогени. Огледају се у негативном дејству људских активности на атмосферу. Коришћење фосилних горива доводи до општепознатог ефекта стаклене баште и континуираног загријевање тла и атмосфере.
Узрок климатских промјена може бити и астрономске природе због сложеног кретања планете Земље око своје осе и на путањама око Сунца (Теорија Милутина Миланковића).
На климатске промјене могу утицати вулканске ерупције, океанска струјања, кретање тектонских плоча па чак и неке индиректне активности повезане са животним циклусима и просторима које им намећу људске неенергетске активности.
Уколико би за показатељ пресушивања водоизворишта “Боље сестре” узели временски одзив ефекта вађења шљунка из ријеке Мораче и временски одзив ефекта климатских промјена јасно је да ефекат вађења шљунка из корита ријеке Мораче представља много поузданији сигнал за губитак воде на “Бољим сестрама” од ефекта климатских промјена. Климатске промјене су на много дужем штапу.
Наша сазнања о проблем водоснабдијевања.
Без икаквог устручавања можемо рећи да су наша стварна сазнања о нашем великом проблему који ставља на пробу поузданост водоснабдијевања у највећем дијелу уопштена и интуитивна. На баратамо подацима који почивају на науци и мјерењима. Чак су нам и спознаје из праксе изузетно скромне и такорећи безначајне.
Поразна је чињеница да извориште “Боље сестре” које снабдијева Црногорско приморје питком водом пресушује. Туризам је доминантна грана црногорске привреде а регионални водовод који питку воду дистрибуира дуж читавог приморја најважнији државни инфраструктурни пројекат.
Издашност извора “Боље сестре” приликом пуштања у рад 2005. године износила око 2600 литара у секунди а сада послије двије деценије рада износи само десети дио те количине односно око 260 литара у секунди.
У извориште и систем регионалног водовода уложено је минимум око 110 милиона еура. У праћење рада тако скупог и изузетно значајног пројекта уложено је неопростиво мало или готово ништа.
Било је неопходно да се упоредо са пуштањем постројења у рад још прије 20 година направи мрежа осматрачких тачака с инструментима пиезометрима који би континуирано мјерили ниво и квалитет подземних вода у ширем окружењу изворишта “Боље сестре”.
То није урађено до дана дана данашњег.
Набавка, постављање, одржавање и очитавање читаве мреже од неких десетак пиезометара не би коштало више од 100.000 еура што износи мање од 0,1% од укупне инвестиције у Регионални водовод.
Никаква врста праћења водног биланса тако захтјевног система као што је Регионални водовод није урађена!
Ранко Рајковић: Књиге у огледалу наше културе, традиције и идентитета
Мање је битно које су све институције заказале у том послу. Осматрачки период је изгубљен. Последице су изузетно драматичне јер смо остали без података који би омогућили озбиљнији научни приступ стању водоизворишта и капацитетима водоснабдијевања.
Изведимо закључак.
“Боље сестре” су заслуживале много више научне пажње. Требало им је одговорнијих људи и озбиљнијих објашњења од оних која су нам недавно сервирана на насловним страницама новина.
Водоизвориште “Боље сестре” тражи промптну реакцију у успостављању осматрачког система. Жалосно је што у Црној Гори то нико ни не спомиње.
За крај.
Надам се да вас овај текст у виду коментара на вијести о пресушивању извора “Боље сестре” није заморио, да је био довољно кратак и иницијално јасан и да се као такав може уклопити у реченицу којом је започет.
