Пише: Рамзи Баруд
Ако узмемо у обзир да се велика већина оружаних сукоба одвија у Глобалном југу, очигледан закључак је да управо Запад, који се наводно залаже за свјетски мир, демократију и међународно право, такође потпаљује ратове, оружане сукобе и геноцид.
Док многи људи отвоењно указују на разарања од рата, раширена кршења људских права и намјерно занемаривање међународног и хуманитарног права, постоје они који рат виде из потпуно другачије перспективе: профита. За трговце ратом, колективни бол и патња читавих народа губе значај у односу на уносне уговоре од милијарди долара који се остварују продајом оружја. Велика иронија је у томе што су неки од најгласнијих заговорника људских права заправо они који омогућавају глобалну трговину оружјем. Без ње, људска права не би била кршена са толиком мјером некажњивости. Крв Арапа, Африканаца, Азијата и Јужноамериканаца не би требала бити проливана да би се одржавале економије западних земаља.
Женевска академија, правна истраживачка организација, каже да тренутно прати око 110 активних оружаних сукоба широм свијета. Већина тих сукоба се одвија у Глобалном југу, иако су многи од њих или погоршани, финансирани или вођени од стране западних сила или западних мултинационалних корпорација.
Од тих 110, више од 45 оружаних сукоба се одвија у региону Блиског истока и Сјеверне Африке, више од 35 у остатку Африке, 21 у Азији и шест у Латинској Америци, према академији. Најгори и најкрвавији од тих оружаних сукоба тренутно се одвија у Гази, једном од најсиромашнијих и најизолованијих региона на свијета. Да би процјенили будући број жртава рата у Гази, један од најпрестижнијих медицинских часописа на свијету, The Lancet, спровео је детаљно истраживање под називом „Бројање мртвих у Гази: Тешко, али неопходно.“ Процјена се базирала на броју погинулих до 19. јуна, када је, према извјештајима, Израел убио 37.396 Палестинаца. Нови број из Lancet-а био је застрашујући, иако је медицински часопис навео да су њихови закључци базирани на конзервативним процјенама индиректних у односу на директна усмрћивања које су неизбјежна посљедица таквих ратова. Ако би рат завршио данас, односно 19. јуна, то би значило да је 7,9% становништва Појаса Газе би умрло због рата и његових посљедица. То је „до 186.000 или чак више мртвих,“ према Lancet-у.
Палестинци у Гази не умиру због непримјетног вируса или природне катастрофе, већ у немилосрдном рату који се може одржавати само масовним испорукама оружја, које наставља да пристижу у Израел упркос међународној осуди. Дана 26. јануара, Међународни суд правде је одлучио да има довољно доказа да сугерише да се у Гази спроводи геноцид. Дана 20. маја, главни тужилац Међународног кривичног суда, Карим Кан, додао је свој глас, овај пут говорећи о намјерним поступцима „истребљења“ Палестинаца. Ипак, оружје је наставило да стиже, углавном из западних влада. Главни извор оружја је, очекивано, Сједињене Америчке Државе, праћене Њемачком, Италијом и Британијом.
Упркос најавама неких европских земаља да обустављају или чак замрзавају своје испоруке оружја Израелу, те владе настављају да проналазе правне рупе како би одложиле потпуну забрану. Италија, на примјер, инсистира на поштовању „раније потписаних уговора,“ а Велика Британија је обуставила обраду дозвола за извоз оружја „до шире ревизије.“ Вашингтон, међутим, остаје главни снабдјевач оружјем Тел Авива. Године 2016. обје земље су потписале још један Меморандум о разумијевању који би омогућио Израелу да добије 38 милијарди долара америчке војне помоћи. То је био трећи Меморандум о разумијевању потписан између двије земље, и био је намијењен за период од 2019. до 2028. године.
Рат, међутим, подстиче америчке политичаре да иду чак и даље од свог првобитног ангажмана, додјељујући још 26 милијарди долара (17 милијарди у војној помоћи), знајући врло добро да су већина жртава у Гази, према процјенама Уједињених нација, цивили, углавном жене и дјеца.
Дакле, када САД позивају на окончање рата у Гази, док настављају да преплављују Израел новим оружјем, логика изгледа потпуно погрешна и у потпуности лицемјерна. Исто лицемјерје односи се на друге, углавном западне земље, које се дрско представљају као браниоци људских права и међународног мира. Према Стокхолмском међународном институту за истраживање мира (SIPRI), међу првих 10 извозника главног оружја у свијету између 2019. и 2023. године налази се шест западних земаља. САД сами држе 42% укупног свјетског извоза оружја, а слиједи их Француска са 11%. Укупни извоз оружја од стране првих шест западних држава износи скоро 70% свјетског тржишта.
Гидеон Леви: Кад каже масакр, свет мисли на Газу
Ако узмемо у обзир да се велика већина оружаних сукоба одвија у Глобалном југу, очигледан закључак је да управо Запад, који се наводно залаже за свјетски мир, демократију и међународно право, такође потпаљује ратове, оружане сукобе и геноцид. Да би Глобални југ преузео контролу над својом будућношћу, мора се борити против ове очигледне неправде. Не смију дозволити да њихови континенти наставе служити као пука тржишта за западно оружје. Крв Арапа, Африканаца, Азијата и Јужноамериканаца не би требала бити проливана да би се одржале економије западних земаља.
Истина, биће потребно много више од ограничавања трговине оружјем да би се окончали глобални сукоби, али слободан проток оружја у конфликтне зоне ће наставити да храни ратну машину, од Газе до Судана и од Конга до Бурме и даље. Може се наставити расправа о томе да Израел мора поштовати међународно право, и да Бурма мора поштовати људска права.
Али каква је корист од пуких ријечи када Запад наставља да обезбјеђује оруђе за убијање, без икакве моралне или правне одговорности? Рамзи Баруд је истакнути новинар, аутор и уредник Palestine Chronicle, новинске платформе која се фокусира на питања Блиског истока, посебно на палестинско-израелски сукоб. Баруд је опсежно писао о ситуацији у Палестини, скрећући пажњу на патње Палестинаца под окупацијом. Познат је по својој критичкој анализи западних политика на Блиском истоку, улоге међународних организација и утицаја медија на глобалну перцепцију палестинског питања.
Извор: Commondreams.org
