Славље независности не исцрпљује се игнорисаним кружењима Мјесеца око Земље прије 21. маја 2006. године, нити прећутанм истраживањима наше најдубље пећине до тог датума
Хумореска из историјских анала
Историја је пуна преломних тачака. Да би се разграничила историјска доба и објасниле њихове цивилизацијске карактеристике некада је довољно употријебити име елемента – камен, бронза, гвожђе… Некада име ствари – точак. Некада име средства – писмо. Некада радосни догађај који означава успон људске вјере и наде – рођење Исуса Христа. Некада потресни догађај који се односи на сломове и падове друштвених система – пад Римског царстваа, пад Бастиље, пад Берлинског зида… Најчешће је довољан само датум, односно низ од 6 до 8 цифара.
За преломну тачку своје историје наша држава је изабрала датум – 21. мај 2006. године. Све што се догодило прије тог датума одлучено је да припада старом, превазиђеном времену, а послије тог датума новом, модерном времену.
Одлука се односи и на космичке појаве. Спикер националне телевизије обавијестио је да ћемо сјутра (7. септембра 2006. године) од 19 сати и 58 минута до 21 сат и 31 минут посматрати помрачење Мјесеца, прво у нашој независној држави. С небеским појавама корак држе и збивања у нашем подземљу. Прошле суботе на конференцији за штампу наши спелеолози саопштили су нашој јавности да су се спустили у Ћаловића пећину по први пут од како је наша држава постала независна. Чињеница да је преко 30 експедиција већ истраживало исту пећину није завриједило мјесто у националном дневнику. Ниједна од тих експедиција није могла понијети епитет националног подвига јер су се све догодиле прије 21. маја 2006. године.
Славље независности не исцрпљује се игнорисаним кружењима Мјесеца око Земље прије 21. маја 2006. године, нити прећутанм истраживањима наше најдубље пећине до тог датума.
Судбину Мјесеца, земљиног природног сателита, на нашем најзвјезданијем и у пјесми опјеваном небу, као и природних пећина у нашем, по љепотама свјетски јединственом крашком подземљу, равноправно дијеле и наше птице мочварице, крапови, јегуље, овце, козе, дрењине, касароње, туристички радници… И њима се указује част првотности. Читава та менажерија се у нашој независној држави, по први пут пребројава, мријести, јагњи, кози, сцвјета…приређује дане националне кухиње.
Узвишеној идеји првотног датума подређени су не само природни и друшвени процеси на нашој територији већ и слободно вријеме, слободних грађана наше државе, независно од тога симпатишу ли опозицију или власт.
Прије неки дан у башти једног ресторана чуо сам када је слободни грађанин наше државе гласно рекао: „Ово је најбоље пиво које сам попио од када је наша држава постала независна“. Пошто је задовољни грађанин спустио празну криглу на сто и обрисао бркове од пивске пјене, са сусједног стола устао је други слободни грађанин наше државе и смркнутог лица оптужио првога грађанина да иако је опозиционар нема право да вријеђа нашу државу повезујући је с туђинским брендовима којих смо се ослободили 21. маја 2006. године. Задовољном пивопији, изнервирани патриота обратио се ријечима: „Ти нијеси опозиција властима, ти си опозиција нашој независној држави“. Нападнути грађанин му је одговорио да воли своју државу ништа мање од њега, али је признао да исто тако воли и пиво, и то баш оно које се производи у сусједној држави што је још више разбјеснило агресивног патриоту. Услиједило је гурање, затим ударац, онда рвање, ломњава…па полиција, записник…на крају суђење и казна.
Грађанину сломљеног носа и отеченог ока уз судску пресуду уручено је и кратко образложење. У њему је писало да датум не производи казну као датум, сам по себи, већ да је казна везана за непоштовање датума послије датума када је датум постао то што јесте.
Ранко Рајковић
Извор: „Савиндан“, Пријепоље, 2006.
