Rajković: O Crna Goro, čuješ li nas?

Koliko je godina potrebno Crnoj Gori da otvori oči. Ovo što joj se sada dešava najavljeno je prije 7 godina ne samo kao upozorenje već i kao poziv za otrežnjenje. Taj poziv vredi ponoviti da ga čuju infamične ličnosti DPSa od.Đukanovića do onih njegovih slugu koji se usuđuju pojaviti na javnoj sceni kao što to ovih dana rade Živković Papović, Eraković, Bogdanović i ostali.

 Fanovi velikog vođe i Crne Gore u lancima, iako su izborni gubitnici još uvijek su osposobljeni i podržanI da rovare oo Crnoj Vori nadajući se nekom novom političkom životu kroz vladu koja bi ih prihvatila. Ima li takve vlade?

Osviješčena Crna Gora snebljivo gleda i sluša DPSovce čudeći se što su sve spremni uraditi da vrate na vlast do nogu potučenog im Šefa.
O Crna Goro mučenice kako ćeš razumjeti dubinu njihovog poltronstva, straha, dupeljupstva, lopovluka nemorala banditizma bezobrazluka s kojim ti se sada obraćaju, mole, zavijaju..ne znajući da su poodavno prezreni. Godina njihovog prezrenja 2017. godina a mogla je s puno opravdanih razloga stići i ranije. Podsjetimo se 2017. godine, godine prezrenja DPS-s…

Prenosimo tekst iz DAN-a

Šta se de­ša­va s na­šim za­ko­ni­ma, šta se de­ša­va s pre­kr­ši­o­ci­ma za­ko­na, šta se de­ša­va s ka­zna­ma? U prav­noj dr­ža­vi i sre­đe­nom dru­štvu za­ko­ne, zlo­či­ne i ka­zne po­ve­zu­ju ele­men­ti kri­vič­nog dje­la. U cr­no­gor­skoj sva­ko­dne­vi­ci za­ko­ne, zlo­či­ne i ka­zne po­ve­zu­je od­nos pre­ma vla­da­ju­ćem DPS-u i mo­de­li­ma po ko­ji­ma ta par­ti­ja fa­bri­ku­je svo­je „po­bje­de“ na iz­bo­ri­ma. U Cr­noj Go­ri vla­da­ju­ća par­ti­ja od­lu­ču­je ka­da će se za­ko­ni pri­mi­je­ni­ti i ko smi­je do­ći pod nji­hov udar. Par­ti­ja od­lu­ču­je ko­je se pre­su­de mo­gu do­ni­je­ti i iz­vr­ši­ti, ko­ga će ka­zne mi­mo­i­ći, a ko­ga su­sti­ći kao „iz­bor­nog gu­bit­ni­ka“ ili, ka­ko vo­le da ka­žu, kao „opo­zi­ci­ju sop­stve­noj dr­ža­vi“. U ru­ka­ma vla­da­ju­će par­ti­je na­la­ze se i za­ko­no­dav­stvo, i sud­stvo, i re­žim sank­ci­ja. Ova­ko or­ga­ni­zo­va­no dje­lo­va­nje bi­lo ko­je gru­pe pred­sta­vlja­lo bi sra­mo­tu za sva­ko ci­vi­li­zo­va­no dru­štvo, ali ne i za cr­no­gor­sko. Na sre­ću, od­sko­ra su stva­ri po­če­le da se mi­je­nja­ju na bo­lje.

 Pri­je ne­go što opi­še­mo ono što na­go­vje­šta­va pro­mje­ne, pod­sje­ti­mo se da su ne­ka­da­šnja dru­štva na ge­o­graf­skom pro­sto­ru da­na­šnje Cr­ne Go­re pre­kr­ši­o­ce za­ko­na ka­žnja­va­la jav­nim osra­mo­će­njem.

Po na­šim sta­rim pri­mor­skim gra­do­vi­ma ne­ka­da su se na­la­zi­li stu­bo­vi i klu­pe sra­ma. Po­sto­ja­le su i kla­de u ko­ji­ma su se ve­zi­va­li pre­kr­ši­o­ci za­ko­na, jav­nog re­da i mo­ra­la. O vra­tu su im vi­si­le ta­ble na ko­ji­ma bi­ja­hu po­bro­ja­na i opi­sa­na nji­ho­va ne­dje­la. Ako se ci­vi­li­za­ci­ja s pra­vom od­re­kla sred­nje­vje­kov­nih tje­le­snih ka­zni, mi kao dru­štvo ni­je­smo se smje­li od­re­ći po­i­ma­nja zlo­či­na i ka­zne. Još ma­nje smo smje­li do­zvo­li­ti da se pred na­šim oči­ma, iz­van sva­ke lo­gi­ke, oči­gled­na kri­mi­nal­na i sra­mot­na dje­la pred­sta­vlja­ju kao nu­žnost par­tij­sko-po­li­tič­kih i tran­zi­ci­o­nih zbi­va­nja.
Za utje­hu ipak mo­že­mo kon­sta­to­va­ti da se ovih mje­se­ci u Cr­noj Go­ri ob­na­vlja jed­na dav­no za­bo­ra­vlje­na sred­nje­vje­kov­na ka­zna. Par­ti­ja ko­ja Cr­nom Go­rom vla­da se­dam de­ce­ni­ja, pod ne­ko­li­ko raz­li­či­tih ime­na, na­po­kon do­bi­ja tu dav­no za­slu­že­nu drev­nu ka­znu. Do­bi­ja ka­znu in­fa­mi­je. DPS do­ži­vlja­va jav­no pre­zre­nje. Ni­jed­na ozbilj­na i de­mo­krat­ska sna­ga u Cr­noj Go­ri ne­će sa njom da sa­ra­đu­je. DPS po­sta­je pre­zre­na i izo­lo­va­na po­li­tič­ka struk­tu­ra. U par­la­men­tu raz­go­va­ra sa­ma sa so­bom. U Vla­di gla­sa o sa­mom se­bi. U me­di­ji­ma se obra­ća se­bi sa­mom u ime se­be sa­me. Pred do­ma­ćom jav­no­šću glu­ma­ta bri­gu za na­rod i eko­nom­sku bu­duć­nost dr­ža­ve ko­ju i da­lje ne­mi­lo­srd­no pljač­ka i za­du­žu­je. Pred me­đu­na­rod­nom za­jed­ni­com si­mu­li­ra za­in­te­re­so­va­nost za funk­ci­o­ni­sa­nje prav­ne dr­ža­ve, de­po­li­ti­za­ci­ju in­sti­tu­ci­ja i gra­đan­sko po­mi­re­nje dok u stvar­no­sti ra­di sve su­prot­no to­me.

 Upr­kos de­ma­go­škim igra­ri­ja­ma i po­li­tič­ki per­fid­nim po­ru­ka­ma, vla­da­ju­ća par­ti­ja ipak ne mo­že pri­kri­ti či­nje­ni­cu da je pre­zre­na od na­ro­da, in­te­lek­tu­al­ne i de­mo­krat­ske jav­no­sti Cr­ne Go­re. To je nje­na naj­ve­ća ka­zna. Iako do­la­zi sa za­ka­šnje­njem od če­tvrt vi­je­ka, ka­zna pre­zre­nja usta­no­vlje­na još u sta­rim ci­vi­li­za­ci­ja­ma iz­u­zet­no je va­žna za bu­duć­nost cr­no­gor­skog dru­štva. Na­rav­no, uko­li­ko kao ka­zna i op­sta­ne. Po če­mu za­klju­ču­jem da će ka­zna boj­ko­ta i pre­zre­nja DPS-a op­sta­ti? Po sta­ti­sti­ci!

Ras­po­lo­že­nje jav­no­sti pre­ma lič­no­sti­ma, do­ga­đa­ji­ma, đe­li­ma pro­pi­tu­je se sta­ti­sti­kom. Ne­dav­ne an­ke­te o po­dr­šci po­li­tič­kim par­ti­ja­ma sa­op­šta­va­ju nam da se klac­ka­li­ca za­lju­lja­la. Na jed­noj stra­ni je pod­vi­žnost i strah od vla­da­ju­će par­ti­je, na dru­goj žud­nja za slo­bo­dom i pro­mje­na­ma. Strah sla­bi. Vo­lja za slo­bo­dom se po­ja­ča­va. Sa osva­ja­njem slo­bo­de ja­ča i svi­jest o stvar­no­sti. A cr­no­gor­ska stvar­nost do­no­si re­volt i pre­zre­nje pre­ma vla­sto­dr­šci­ma i nji­ho­voj par­ti­ji ko­ja je po­o­dav­no iza­šla na zao glas. Pre­zre­nje pre­ma DPS-u se sve vi­še is­ka­zu­je. Na sce­nu stu­pa in­fa­mi­ja u pu­nom zna­če­nju ri­je­či. Svje­do­ci smo da par­ti­ja iz­gra­đe­na na po­da­ni­štvu i ido­lo­po­klon­stvu po­sli­je se­dam de­ce­ni­ja ubr­za­no gu­bi po­dr­šku jav­no­sti. DPS kao za­kle­ta na­sled­ni­ca to­ta­li­tar­nog du­ha i re­ži­ma do­ži­vlja­va ono što su nje­ne par­tij­ske srod­ni­ce u Evro­pi do­ži­vje­le pri­je če­tvrt vi­je­ka pa­dom Ber­lin­skog zi­da. Kao po­sled­nja u ni­zu ta­kvih par­ti­ja, DPS je ko­nač­no do­šla na red da je pre­zre sop­stve­ni na­rod.

 Ka­da bi uz ne­ka­da­šnju klu­pu ili stub sra­ma po­sta­ja­la i ta­bla o ka­žnje­ni­ku i nje­go­vim (ne)dje­li­ma on­da bi na njoj pi­sa­lo ne­što u sti­lu– DPS se ka­žnja­va za­to što je dr­ža­vu Cr­nu Go­ru pre­tvo­rio u svo­ju po­ni­znu i dro­nja­vu slu­ški­nju. DPS se ka­žnja­va zbog at­mos­fe­re kri­mi­na­la, pre­stu­pa, ob­ma­na, ko­rup­ci­je ko­je su se nje­go­vom za­slu­gom ra­ši­ri­le i po­sta­le do­mi­nant­na po­ja­va u svim slo­je­vi­ma na­šeg dru­štva.

DPS se ka­žnja­va pre­zre­njem zbog osi­o­no­sti svo­jih po­li­tič­ko-par­tij­skih moć­ni­ka ko­ji za­jed­no sa svo­jim ka­ma­ri­la­ma de­ce­ni­ja­ma već sto­je iz­nad za­ko­na i dr­ža­ve. Ka­žnja­va se zbog ucje­na i pod­mi­ći­va­nja. Ka­žnja­va se zbog kra­đe i fal­si­fi­ko­va­nja iz­bo­ra i na­rod­ne vo­lje. Ka­žnja­va se zbog ne­po­ti­zma i bru­tal­ne pljač­ke dr­žav­ne imo­vi­ne. Ka­žnja­va se pre­zre­njem za­to što de­ce­ni­ja­ma ra­di na kom­pro­mi­ta­ci­ji za­ko­na, na ismi­ja­va­nju prav­nog na­sle­đa i mo­ra­la, na ig­no­ri­sa­nju tra­di­ci­o­nal­nog vas­pi­ta­nja i na­či­na ži­vo­ta. DPS se ka­žnja­va za­to što se ogri­je­šio o pra­vi­la ča­sti, obi­ča­ja i isto­rij­skog bi­ća svog na­ro­da, kao i zbog još mno­go dru­gih ne­po­čin­sta­va ko­je na ovoj ma­le­noj ta­bli ni­je mo­gu­će na­bro­ji­ti. Ta­ko bi raz­log ka­žnja­va­nja bio sa­op­šten u du­hu sred­njeg vi­je­ka. A da­nas? Na kon­kret­no pi­ta­nje ka­ko u ak­tu­el­nom tre­nut­ku funk­ci­o­ni­še dr­ža­va Cr­na Go­ra sa DPS- om na če­lu sa ra­znih stra­na sti­gli bi ra­zni od­go­vo­ri. Ja bi­ram dva. Pr­vi od­go­vor gla­si: “U do­bro vo­đe­noj dr­ža­vi sva­ko ju­ri na skup­šti­nu; pod lo­šom vla­da­vi­nom, ni­ko ne dr­ži da na­pra­vi ni je­dan je­di­ni ko­rak da ta­mo stig­ne; jer ni­ko­ga ne za­ni­ma šta se ta­mo do­ga­đa, jer se pred­vi­đa da op­šta vo­lja na njoj ne­će pre­vla­da­ti”
A dru­gi:

“Naj­vi­še za­ko­na ima u naj­po­kva­re­ni­joj dr­ža­vi.” Pr­vi je iz­re­kao pri­je dva i po vi­je­ka fran­cu­ski pi­sac i fi­lo­zof Žan Žak Ru­so, a dru­gi na sa­mom po­čet­ku no­ve ere rim­ski isto­ri­čar i se­na­tor Publije Kornelije Tacit. Na­daj­mo se da ove ci­ta­te ko­ji ve­o­ma sli­ko­vi­to pred­sta­vlja­ju ak­tu­el­nu Cr­nu Go­ru, iako po­ti­ču od ino­stra­nog fak­to­ra (jed­nog Fran­cu­za iz do­ba pro­svje­ti­telj­stva i jed­nog Ri­mlja­ni­na iz an­tič­kog do­ba) na­še dr­žav­no tu­ži­la­štvo ne­će is­ko­ri­sti­ti u pro­ce­su ko­ji vo­di pro­tiv cr­no­gor­ske opo­zi­ci­je, apro­po ta­ko­zva­nog “dr­žav­nog uda­ra” i boj­ko­ta ko­ji opo­zi­ci­ja spro­vo­di pre­ma cr­no­gor­skoj skup­šti­ni zbog okol­no­sti pod ko­ji­ma se taj udar do­go­dio. 

Svim cr­no­gor­skim in­sti­tu­ci­ja­ma u svim gra­na­ma vla­sti tre­ba da bu­de ja­sno da će u ovoj 2017. go­di­ni cr­no­gor­ski gra­đa­ni na­sta­vi­ti da se na bez­bje­dan na­čin – pre­zre­njem i boj­ko­tom, dis­tan­ci­ra­ju od DPS-a i od ne­za­je­žlji­vih ape­ti­ta i ma­ni­pu­la­ci­ja nje­go­vih moć­ni­ka. Sa­mo dis­tan­ci­ra­njem od DPS-a dru­štvo će sti­ca­ti uslo­ve za po­vra­tak po­vje­re­nja u svo­je in­sti­tu­ci­je i de­kri­mi­na­li­za­ci­ju dr­ža­ve. Sa­mo jav­nim boj­ko­tom DPS-a afir­mi­sa­će se su­šti­na prav­ne dr­ža­ve, gra­đan­skog du­ha, kul­tu­re i slo­bo­de i što je naj­va­žni­je za­u­sta­vi­će se po­đe­le kao ključ­ni me­ha­ni­zam do­sa­da­šnjeg vla­da­nja ove šte­to­čin­ske par­ti­je. A to je ve­li­ki uspjeh, mno­go ve­ći od svih po­gla­vlja ko­ja su do­sad otvo­re­na i ko­ja će se još otvo­ri­ti na pu­tu ka član­stvu Cr­ne Go­re u Evrop­skoj uni­ji.

Ranko Rajković