Inflacija u evrozoni pada, ali ekonomisti smatraju da se to dešava isuviše sporim tempom
Evropska centralna banka podigla je prošle nedelje kamatnu stopu deveti put zaredom, na 4,25 odsto, i sada je najveća od oktobra 2008. godine. Profesor na Bankarskoj akademiji Zoran Grubišić kaže da je teško sa sigurnošću reći kada će se preokrenuti trend i kada će kamate početi da padaju.
„Ono što deluje prilično izvesno je da se to neće desiti do kraja ove godine, čak je vrlo verovatno da će doći od jednog do dva podizanja kamatnih stopa za po 0,25 odsto„, kaže Zoran Grubišić za RTS.
Inflacija u evrozoni pada, ali ekonomisti smatraju da se to dešava isuviše sporim tempom. Evropska centralna banka (ECB) podigla je referentnu kamatnu stopu za još 25 baznih poena. U Srbiji ona sada iznosi 6,5 odsto. Američka centralna banka (FED) povećala je ključnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena, uz obrazloženje da inflacija nije zaustavljena i da njen rast i dalje traje. To je najviša kamatna stopa u poslednjih skoro 20 godina.
Profesor na Bankarskoj akademiji navodi da se to „preliva“ na stanje srpskih finansija i kućnog budžeta.
„Globalne neizvesnosti su i dalje vrlo prisutne, inflacija (iako u zoni pada) i dalje je prisutna i daleko od ciljanog nivoa, pa deluje dosta realno da će i prvu polovinu naredne godine obeležiti visoke kamatne stope, odnosno da neće doći do značajnijeg popuštanja u restriktivnoj monetarnoj politici. Mislim da bi do očekivanog i, rekao bih dugo priželjkivanog, preokreta u kretanju kamatnih stopa moglo da dođe sredinom naredne godine, ali da se i tada neće odjednom kamate spustiti na nivo sa kraja 2021. godine“, ukazuje profesor.
On kaže da se u zoni ovako visokih kamata, pogotovo za klijente koji su na početku otplate, odnosno ako im je ostao veliki period do kraja otplate (što je tipična situacija sa stambenim kreditima), isplati i takozvana delimična prevremena otplata kredita.
„Na taj način, možete značajno uštedeti u kamati koju treba da platite banci, a i sebi u perspektivi možete značajno da olakšate tekuće funkcionisanje sa budžetom smanjivši ratu. Smatram, ipak, da i tu treba biti oprezan, pa da je prvi zadatak sačuvati zadovoljavajuću likvidnost, to znači imati dovoljno gotovine u rezervi u ovako nemirnim vremenima. Ako se to poseduje, a opet je prisutan i višak likvidnosti iz koga se može investirati, prevremena otplata je svakako jedna mogućnost sa značajnim sigurnosnim efektom„, navodi Zora Grubišić.
On napominje da priča o tome da se sada podizanjem jednog kredita zapravo plate dva stana važi samo pod pretpostavkom da će ovako visoke kamatne stope ostati u celom periodu trajanja kredita, i dodaje da to sigurno neće biti tako.
„Kamate su blizu istorijski rekordnog nivoa i sa sigurnošću se može reći da će njihova srednja vrednost u dugom periodu, tokom otplate stambenog kredita, biti ispod ovog nivoa. Naravno, sve ovo komentarišemo na ogromnoj većini kredita koji su uzeti po promenljivoj kamatnoj stopi. Ko je uzeo kredit po fiksnoj kamatnoj stopi (a takvi su u velikoj manjini) za njega takva računica važi po kamatnoj stopi po kojoj je uzeo, odnosno izvesno je koliko će vratiti banci novca uz kamatu“, napominje profesor.
On ističe da, kada se radi o kupovini stana, da je pravi momenat uvek kada vam stan treba, a da spekulisanje sa kretanjem cene nepokretnosti i promenama kamatnih stopa na periodu od 20 do 30 godina nije zahvalna stvar i da tu sve prognoze padaju u vodu.
„Prvenstveno sam zagovornik stambenog kredita kojim se rešava stambeno pitanje za porodicu, a koje istovremeno predstavlja i značajnu privatnu investiciju. Podrazumeva se, pametno zaduživanje je da u svakom kreditu uvek vodite računa da vam ukupno mesečno opterećenje za sve obaveze koje ste preuzeli bude na razumnom nivou, a to je po meni do trećine od vaših ukupnih primanja. Tada imate i neku rezervu kada vam u nekom periodu rata bude skočila“, smatra profesor.
Izvor: rt.rs
