Да, Дједа Мраз би баш био цар кад би Црној Гори послао Премијера или Премијерку

Кад би Црна Гора писала писмо Дједа Мразу, не зна се што би прво тражила, да ли формирање Уставног суда или да се коначно формира Влада па да кукавица продише и профункционише. Дједа Мразе, Дједа Мразе, донеси нам нове Владе и не скрећи са стазе!
Ако треба прецизирати, како би се Дједа Мраз и патуљци лакше снашли, за почетак, Црна Гора би од Дједа Мраза тражила министре, много министара, али да знају што раде и да се нормално понашају.
Прије свега, министра или министарку Европских интеграција, да то буде особа којој ће важније бити да макар један корак направи држава ка ЕУ, важније од тога да се окачи селфи из Брисела на Инстаграм. Преко главе нам је “јуху дипломатије”. Дакле, потребна је особа која која ће схватити да држава и НВО нису исто, па ће се у складу са тим и понашати. Нема такнуто-макнуто.
Било би добро да на позицији Министарства одбране добијемо особу која макар зна да стоји мирно. Уопште није важно да ли је та особа служила војску, можда је и боље да није, да има неке пацифистичке погледе на свијет. И да се не прави духовит на твитеру, молимо те Дједа Мразе.

Особа за Министарство спорта мора да буде неко ко може макар да уради двадесет склекова, да игра бар пинг понг. Мора да зна ко су Костакурта, Стефан Бајчетић, Леброн и Конор Мекдејвид. Пожељно је да не коцка и да умије да пошаље e-mail.
Особа која ће бити задужена за простор, урбанизам и екологију мора да преферира бренд Patagonia, а не да фура Max Maru, Cloe i Louis Vuitton. Јер, бренд Patagonia прави одјећу која траје дуго и улаже у очување животне средине, јер схватају да је модна индустрија један од највећих загађивача. Али наши министри презиру те пери-дери материјале.
А како би се осевапио Дједа Мраз да Црној Гори пошаље некога за културу. Заиста смо имали такве персоне које као да су у свађи са културом. Функцију Министра културе у Црној Гори посљедњих десетак година могао је да обавља аутомат који ће испаљивати устаљене реченице и општа мјеста. “Црна Гора мора бити повезана са свијетом и у корак са развијеним друштвима. Мора се више улагати у културу и морамо чувати нашу културну баштину. Имамо толико тога да понудимо свијету.” Зато би Црној Гори драгоцјена била особа на челу културе која ће више радити и повезивати људе, омогућавати им услове за рад, а неће испаљивати нонсенсе, пазити више на изглед него на углед и објављивати себи књиге с тврдим повезом.
Да, Дједа Мраз би баш био цар кад би Црној Гори послао Премијера или Премијерку. Али да то буде неко ко ће знати да вуче конце, ко ће имати став, ко није понизан ни дрчан, ко умије да се понаша и на журци и у Парламенту, да зна бар два језика, по могућству да не лаже и да се не дружи са кримосима или старлетама, да не просипа државне паре и не намјешта рођацима тендере, да не јаше на таласу национализма и да буде нормална особа. Пошто такве особе за сад нема на видику, или није довољно луд/а да се прихвати те позиције, можда нам Дједа Мраз нађе Премијера или Премијерку тамо гдје патуљци пакују поклоне, одакле крећу ирваси да вуку санке. Надамо се, не фолирамо, стварно се надамо најбољем. Дједа Мраз нам је посљедња шанса.
Ђуро Радосавовић
Извор: Вијести