Piše: Radoman Irić
General potpukovnik Milosav Simović, komandant Kopnene vojske Srbije, smenjen je i prerano penzionisan. Ovu šokantnu vest teška srca su, s podjednakim razočaranjem, primili svi koji su ga poznavali, a posebno Srbi, Albanci, Bugari, Romi… na jugu Srbije.
Sa 58 godina starosti i 37 godina vojne službe i on je zatečen ovakvom odlukom. Smenjen je jer je bio ljudska i moralna gromada, dobrotvor najvećeg profila, vojničina epskog formata, suvi profesionalac, legenda koju će njegovi Kosovci izdići na nivo guslarskog mita.
General Simović je smenjen jer je ljubav prema državu Srbiju iskazivao radom i rezultatima, jer je celim bićem bio Srbin. Smenjen je jer je vojničkim držanjem i znanjem smetao poltronima i patriotama po zanimanju u Generalštabu Vojske Srbije i civilnim vojnim strukturama. U ovoj, ne državnoj, već vojnoj ujdurmi (kako čovek da je drukčije nazove), naš odnos prema generalu, uistinu je odnos prema najvišim vrednostima i vrlinama života. Smena generala Simketa (kako smo ga mi južnjaci zvali) prilika je, da svi u vlasti, koji su do sada o pravu i pravdi mislili drukčije, isprave svoje ljudske, političke i ideološke zablude.
Što se tiče nas u Vranju, gde je proveo više od polovine radnog veka, Simović je, sa svojim saradnicima, pored drugih dela, ostavio jedan trajan spomenik koji iz naših biće ne može izbrisati nikakav dekret niti neka ovozemaljska sila. Taj spomenik se zove „Spomen soba“ – jedinstven muzej koji je u sastavu Kasarne „Prvi pešadijski puk knjaza Miloša Velikog“, koji je on osmislio i projektovao.„Spomen soba“ sada čuva na stotine muzejskih eksponata, 11.000 fotografija i 16.000 imena stradalih u svim ratovima od 1878. godine, do oružanog sukoba na Jugu Srbije 2000/01. godine. Za Vranje i jug Srbije general Simović je za života obezbedio mesto u legendi.
