Пише: Радоман Ирић
Генерал потпуковник Милосав Симовић, командант Копнене војске Србије, смењен је и прерано пензионисан. Ову шокантну вест тешка срца су, с подједнаким разочарањем, примили сви који су га познавали, а посебно Срби, Албанци, Бугари, Роми… на југу Србије.
Са 58 година старости и 37 година војне службе и он је затечен оваквом одлуком. Смењен је јер је био људска и морална громада, добротвор највећег профила, војничина епског формата, суви професионалац, легенда коју ће његови Косовци издићи на ниво гусларског мита.
Генерал Симовић је смењен јер је љубав према државу Србију исказивао радом и резултатима, јер је целим бићем био Србин. Смењен је јер је војничким држањем и знањем сметао полтронима и патриотама по занимању у Генералштабу Војске Србије и цивилним војним структурама. У овој, не државној, већ војној ујдурми (како човек да је друкчије назове), наш однос према генералу, уистину је однос према највишим вредностима и врлинама живота. Смена генерала Симкета (како смо га ми јужњаци звали) прилика је, да сви у власти, који су до сада о праву и правди мислили друкчије, исправе своје људске, политичке и идеолошке заблуде.
Што се тиче нас у Врању, где је провео више од половине радног века, Симовић је, са својим сарадницима, поред других дела, оставио један трајан споменик који из наших биће не може избрисати никакав декрет нити нека овоземаљска сила. Тај споменик се зове „Спомен соба“ – јединствен музеј који је у саставу Касарне „Први пешадијски пук књаза Милоша Великог“, који је он осмислио и пројектовао.„Спомен соба“ сада чува на стотине музејских експоната, 11.000 фотографија и 16.000 имена страдалих у свим ратовима од 1878. године, до оружаног сукоба на Југу Србије 2000/01. године. За Врање и југ Србије генерал Симовић је за живота обезбедио место у легенди.
