Пише: Марија Станков
Запослени у Србији раде више од скоро свих својих балканских и европских комшија, а зарађују најмање, показују најновији подаци Еуростата. Најновији подаци Еуростата показују да су запослени у Србији у 2025. години радили у просеку 40,6 сати недељно, 5-6 сати више него што је то просек у земаљама Европске уније, где се радило 35,9 сати. Истовремено у Србији се најмање зарађује.
У Европи су једино запослени у Босни и Херцеговини радили више него радници у Србији и то 40,9 сати недељно, док је просек Турске 42,4 сати.
За пуно радно време у Србији су жене у просеку радиле 40,8 сати, а мушкарци 42,3 сати недељно. За посао са пола радног времена мушкарци и жене су радили 21,2 часова недељно.
Просечна месечна нето зарада у Србији током 2025. године износила је 109.468 динара, односо 932 евра рачунајући по тренутном курсу.
Економиста Саша Ђоговић објашњава за Нову економију да је продуктивност рада у Србији мала, односно због лоше привредне структуре највише запослених је на позицијиама које су мало продуктивне и мало плаћене.
„Уколико вашим запосленима треба више времена да зараде оно што неко други може да заради за мање радних сати, то је знак да нешто није у реду. Продуктивност рада је ниска, привредна стуркура захтева већи ангажмане радне снаге, а зараде су мање“, објашњава он додајући да је потенцијално решење у јачању домаћег предузетништва и привлачењу високотехнолошких инвестиција.
Просечна медијална нето зарада износила је 83.790 динара, што значи да је половина запослених у Србији зарађивала овај или мањи износ месечно у 2025. години.
Поређење просечних месечних плата у 2024. години у региону показује да је Србија имала скоро па најниже зараде у региону и то за више сати проведених на послу.
Највише се зарађивало у Словенији, затим у Хрватској, па Бугарској и Мађарској. Просечна годишња зарада у Хрватској је износила око 1.457 евра месечно покаују подаци Државног завода за статистику.
Просечна годишња зарада у Бугарској у 2025. години износила је 31.239 БГН односно око 16.000 евра, што је око 1.331 евра месечно, подаци су Националног статистичког института Бугарске.
Запослени у Мађарској су у 2025. години су зарађивали у просеку 486.800 форинти месечно, то јест 1.210 евра месечно, пренео је Будапест Тајмс.
Запослени у Северној Македонији су зарађивали мање од радника у Србији, њихова просечна месечна зарада износила је 45.227 денара односно око 735 евра.
Запослени у Србији највише радили, а најмање зарађивали у Европи и у 2024. године, чак четири пута мање него што је то стандард у Европској унији.
У 2024. години се у Европској унији у просеку радило 35,8 сати недељно, а у Србији 41,2 сата недељно. Те године су запослени у Србији највише радили у Европи, чак више и од запослених у БиХ. Једино су у Турској радили више и то 42,9 сати недељно.
Подаци Еуростата за последњу доступну годину показују да је просечна годишња плата у Европској унији 2024. година износила око 40.000 евра, док је годишња зарада 2024. године у Србији износила 1.177.716 динара односно 10.070 евра рачунајући по тренутном курсу. Што значи да је стандард Европске уније био је већи готово четири пута.
Већина западноевропских земаља нашла се изнад просека Европске уније, а најниже просечне плате бележе државе источне Европе, као што су Бугарска са око 15.387 евра годишње, затим Мађарска са око 18.461 евро и Грчка са приближно 17.954 евра.
Да ли се стандард Европске уније може достићи дужим радом?
Председник Србије Александар Вучић раније ове године критиковао је раднике у Краљеву због честих боловања, односно недовољног рада, тврдећи да због тога поједине компаније напуштају тај град, пренео је Данас.
„Нама су неке компаније Краљево напустиле или напуштале, зато што вам је стопа боловања 22, 23 одсто. Дођу летњи радови и иде на 30 одсто. Кад треба да се бере трешња, кајсија, јабука, сви су болесни“, рекао је Вучић.
Међутим, подаци Еуростата показују да запослени у Србији раде више сати недељно него радници у било којој другој европској земљи.
Економиста Саша Ђоговић сматра да велики број слабо плаћених радних места није решење за раст животног стандарда. Он додаје да стране компаније у Србију често долазе у потрази за јефтинијом радном снагом, због чега отварају углавном ниже плаћена радна места, попут послова у производњи каблова или текстилној индустрији.
Према његовим речима, дуже радно време на слабо плаћеним пословима не може значајно да повећа зараде грађана.
Ђоговић сматра да са садашњом структуром привреде Србија не може да достигне ниво развијености Европске уније, већ ће наставити да заостаје за европским просеком.
„Можете да радите све више и више, а да зарађујете тек нешто већи износ. Суштина је да покушамо да са мање рада стварамо већу вредност и остварујемо веће приходе“, закључио је он.
Пише: Нова Економија
