Човечанство је сада отприлике тамо где је било пре око сто двадесет година, када је озбиљно почела електрификација и када смо откривали где све струја може корисно да се употреби. Сада смо пред новом индустријском револуцијом, већом него што је још недовршена дигитализација. Чет ботови ће се одомаћити као фрижидер, бојлер или електрични шпорет
Почетком децембра били смо запањени могућностима треће (заправо 3,5) генерације чет бота, а само неколико месеци касније је лансирана и четврта. У складу са најавама, драматично је боља од претходне, а осим текста може да обрађује и слике, видео и аудио. Први утисци су такви да је за нашу будућност почео да брине и Сем Алтман, директор ОпенАИ, компаније која развија чет ботове. Он стрепи од изостанка контроле над употребом ботова, што би могли да искористе они са нечасним намерама. А технологија је нестварно моћна.
Нова генерација чет ботова може да препозна глас, претвори га у текст, редигује га и онда преведе на 95 језика, међу којима је и српски. Имао сам прилике да испробам транскрипцију са српског језика и могао бих да кажем да је око 95 одсто прецизна. То је прилично добро, али недовољно за комерцијалну употребу, то јест неопходно је да последњу ревизију ипак изврши жив човек. Што се превођења тиче, програм ради много боље, готово савршено.
Рад са сликама је још импозантнији, али више због тога што нам је визуелна култура на нижем нивоу од читалачке. Свеједно, чет бот може да се поиграва са сликом, па и видеом. Kоманде, односно питања могу му се изрећи гласом, дакле, може да буде одличан асистент у ситуацијама када вам руке нису слободне. Ако је трећа генерација могла да замени новинаре у писању вести, онда би четврта и све генерације које следе могле да монтирају телевизијске прилоге на основу писаних или вербалних упута. Тривијални задаци неће више захтевати “људску руку”, довољно ће бити да се компјутеру каже или напише шта нам је потребно.
Они који свој посао раде просечно и испод просечно или предвидљиво, имају све разлоге да брину како ће остати без тог посла, сем уколико развију способност ревидирања коначног резултата чет бота, што је занимање које ће наредних година процветати. Они који раде креативно не треба да се секирају, напротив. Ботови нису програмирани да смисле нешто ново, већ да из постојећег знања креирају најбоље могуће решење. У том процесу могу бити од огромне помоћи, тачније завршаваће “досадне” послове остављајући нам више времена за иновације и креације.
Много је занимљивије укључивање ботова у све дигиталне апликације. Мајкрософт је већ најавио да ће чет бот бити интегрисан у наредне верзије Офиса, што значи да ће нам помагати да пишемо, али и да цртамо графике или да их анимирамо. Ботови ће правити спектакуларне пауер поинт 3Д презентације и слично.
Претраживање интернета биће потпуно другачије јер ће нам бот давати савете и тачне одговоре уместо да нам нуди обиље линкова па да се међу њима сналазимо сами, у извесној мери то се већ и ради. Наравно, спремите се за много лутања и нереалних очекивања од ове технологије, али свако разочарење у могућности чет бота требало би да нас усрећи. Јер је то доказ да још увек можемо да замислимо више него што машина може да уради сама. Kоме се те две ствари поклопе, у невољи је.
Човечанство је сада отприлике тамо где је било пре око сто двадесет година, када је озбиљно почела електрификација и када смо откривали где све струја може корисно да се употреби. Сада смо пред новом индустријском револуцијом, већом него што је још недовршена дигитализација. Чет ботови ће се одомаћити као фрижидер, бојлер или електрични шпорет, да кренемо од куће. Kад смо већ код таквих поређења, а уз свест да ће ботови преузети добар део ИТ послова, чини се да занатлије имају светлију будућност од многих програмера.
Извор: Зоран Станојевић/vreme
