петак, 20 јун 2025
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Култура

На данашњи дан 1321. умро је српски краљ Милутин Немањић

Журнал
Published: 29. октобар, 2022.
Share
Фреска Светог краља Милутина, (Фото: Википедија)
SHARE

Подигао је и обновио већи број манастира и цркава међу којима се издвајају Богородица Љевишка, Грачаница, Краљева црква у Студеници, Богородица Тројеручица у Скопљу, Старо Нагоричане и његова задужбина Бањска на простору његове државе, односно манастирска црква у Хиландару на Светој гори ван његове државе.

Фреска Светог краља Милутина, (Фото: Википедија)

Стефан Урош II Милутин Немањић рођен је око 1253. године а умро је у Неродимљу 29.10.1321.

Био је краљ Србије од 1282 до 1321 и један од најмоћнијих српских владара у средњем вијеку. Припадао је династији Немањића и био је млађи син краља Уроша I (1243 — 1276), млађи брат краља Драгутина (краљ Србије 1276 — 1282, краљ Срема 1282 — 1316) и отац краља Стефана Дечанског (1322 — 1331).

Током његове скоро четрдесетогодишње владавине, краљевина Србија је отпочела своје значајно ширење ка југу на рачун Византије са којом је 1299. године успостављена нова граница на линији Охрид—Прилеп—Штип, које су држали Византинци, чиме је српској држави прикључен сјеверни дио данашње Албаније и већи дио данашње Републике Македоније. Поред тога, водио је успјешне ратове са Бугарима, од којих је трајно освојио Браничево са Кучевом, и Татарима. После Драгутинове смрти 1316. године дошао је у сукоб са краљем Мађарске Карлом Робертом (1310 — 1342) због заузимања посједа свог брата и тада је изгубио Мачву и Београд (1319), али је успио да задржи Рудник и Браничево.

Он је први краљ Србије који постаје озбиљан политички фактор у региону, који склапа офанзивне савезе, али и бива мета јаких савеза околних држава.

Подигао је и обновио већи број манастира и цркава међу којима се издвајају Богородица Љевишка, Грачаница, Краљева црква у Студеници, Богородица Тројеручица у Скопљу, Старо Нагоричане и његова задужбина Бањска на простору његове државе, односно манастирска црква у Хиландару на Светој гори ван његове државе.

Манастир Грачаница, (Фото: Нови Стандард)

Паралелно са развојем сакралне архитектуре која је у његово доба добила нови облик познат као Вардарски стил, развијала се и фортификациона архитектура у којој су најзначајнији домети манастирско утврђење у Хиландару и проширење Београдске тврђаве градњом Западног Подграђа са пристаништем.

Због свог задужбинарског дјеловања је канонизован двије и по године након смрти и проглашен Светим краљем.

Женио се чак пет пута, последњи пут Симонидом 1299. године и из тих бракова је имао два сина Стефана и Константина и двије ћерке Ану (Неду) и Царицу Зорицу.

Иако је значајно проширио и ојачао српску државу и увео византијско уређење у њу, није успио да консолидује унутрашње прилике у земљи, тако да је после његове смрти дошло до грађанског рата.

Током јесени 1321. Милутин је изненада доживио апоплектички удар који му је одузео моћ говора и бацио га у постељу. Издахнуо је 29. 10. 1321. године у свом дворцу у Неродимљу, недељу дана након завршетка Грачанице и Андрониковог поклона у виду манастира светог Николе код Сера.

Двије и по године после његове смрти, црква га је канонизовала као Светог краља. Његово тијело је пред Косовски бој 1389. године пребачено из Бањске у Трепчу, да би пред османском најездом 1460. године било пренијето у Софију, у цркву Свете Недеље која се по његовим моштима још назива и црква светог Краља.

Почетком XXI вијека, вођени су разговори о томе да се дио његових моштију пребаци у обновљени манастир Бањску.

Извор: ИН4С

Share This Article
Facebook Twitter Telegram Copy Link
Previous Article Берлин против Брисела: прво профит, онда људска права
Next Article Богдан Богдановић обновио терен на којем је поникао, (ВИДЕО)

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
TwitterFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Поглавар Коптске цркве за РТС о посети Србији и приближавању две цркве – Бог је један, сви смо ми браћа

Патријарх Столице Светог Марка и папа александријски Тавадрос II, борави у својој првој посети Србији.…

By Журнал

Вилијам Шрајвер: Три америчке опције за ратовање

Пише: Вилијам Шрајвер Неминовни сумрак Америчке империје довео ју је до свог судбоносног парадокса. Пред…

By Журнал

Шта појава Такера Карлсона говори о важности медија у (америчкој) политици

Правити квалитетно новинарство и до скоро је било изводљиво ван системских мејнстрим медија попут NewYorkTimes-а,…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултураМозаик

Иде гас, Андре Малро: О народу који се опредијелио за слободу

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 4Политика

Превишић: Патња на Голом отоку била је велика

By Журнал
КултураНасловна 3

Књаз Никола: Вјеровање

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 3Политика

Од физике до „музике“: Истрошени Бацковић поново на задатку

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?