недеља, 18 мај 2025
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Раде Мароевић: Иран против Мосада, дан за вешање

Журнал Published 2. мај, 2025.
Share
Фото: РТС
SHARE

Пише: Раде Мароевић

Иранске власти извршиле су смртну казну над мушкарцем осуђеним за шпијунажу и убиство пуковника Револуционарне гарде пре три године. У децембру 2023. године због истог случаја погубљена су три мушкарца и жена. Ова погубљења епилог су две деценије дугог тајног рата Ирана и израелских обавештајних служби у којима је страдало неколико десетина људи, укључујући команданте Револуционарне гарде и нуклеарне физичаре.

Вешањем је смакнут Мосен Лангарбешин, кога је суд у Техерану прогласио кривим да је пружао логистичку подршку агентима Мосада током неколико операција на иранској територији, укључујући и атентат на пуковника Хасана Сајада Ходеија у мају 2022. године.

Пуковник Револуционарне гарде страдао је пошто су се двојица мотоциклиста зауставила поред сивкасте „кије“ у центру Техерана. Лица скривених кацигама, повадили су пиштоље и са пет хитаца погодили Ходеија који је убрзо затим преминуо.

Власти у Техерану су одмах покренуле опсежну потрагу за „ционистичким агентима“, који су наводно одговорни за ово убиство. До краја дана, ирански медији су јавили да је ухапшено неколико особа из мреже израелских шпијуна.

Раде Мароевић: Опкољавање Ирана – духови долетели до Индијског океана, свет на ивици новог рата

Израелски извори, који никада нису потврдили учешће Мосада у овом убиству, навели су да је убијени пуковник под надимком „ловац“ био на челу „Јединице 840“ задужене за отмице и убиства држављана Израела широм света.

Смрт за сараднике Израела

Мосен Лангарбешин је обешен јер је за потребе агената израелског Мосада набавио мотоцикл и средства за комуникацију. У оптужници, коју је објавило министарство правде, наводи се и да је од израелских оперативаца добијао новац којим је, касније, изнајмљивао станове и куће за оперативце. На терет му се стављало и учешће у израелском нападу на нуклеарни центар Исфахан 2022. године, када је унутар комплекса експлодирало неколико дронова. Иранске власти су, одмах након напада, објавиле да није причињена ама баш никаква штета, док Јерусалим није коментарисао овај инцидент.

Две године касније, израелски авиони бомбардовали су положаје противавионске одбране око Исфахана, али је влада Бенјамина Нетанјахуа последњем тренутку, на наговор администрације Џозефа Бајдена, одустала од директног напада на нуклеарна постројења. Међутим, Џерузалем пост, позивајући се на своје изворе, навео је тада да је „порука била јасна“ – експлозије у близини нуклеарки су позив на опрез. Исфахан се налази 440 километара јужно од престонице Техерана, и са 2,2 милиона становника трећи је по величини град у Ирану.

У провинцији Исфахан, код града Натанз, удаљеном 120 километара од престонице провинције, налази се складиште за обогаћивање уранијума, док се постројење за његову прераду налази у Зердењану, предграђу Исфахана, удаљеном око 20 километара од центра града. Исфахан је уједно дом велике иранске ваздушне базе у којој се налази застарела иранска флота америчких авиона Ф-14, купљених пре Исламске револуције 1979. Матрица напада због којег је Мосен Лангарбешин обешен, тврде Иранци, неодољиво подсећа на начин на који су, током последње деценије, убијани најзначајнији физичари повезивани са контроверзним нуклеарним пројектом.

Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету

Серија убистава почела је 15. јануара 2007. године, када је у прилично магловитом сплету околности страдао Ардешир Хосеинпур, један од оснивача Центра за нуклеарну технологију у Исфахану.

Денис Џ. Кучинић: Амерички напад на Иран би био катастрофа глобалних размјера

Након његове смрти, власти у Техерану су најпре саопштиле да су Хосеинпур и још неколико научника умрли од последица тровања гасом, али је обавештајна компанија Стратфор убрзо објавила да их је убио Мосад.

Сестра иранског научника Махмубе Хосеинпур је из Турске, где је побегла, касније рекла да је њен брат радио на развоју атомске бомбе „12 пута снажније од оне која је бачена на Хирошиму“. Према њеној верзији догађаја, развој су надгледали стручњаци из Северне Кореје и неименовани руски физичари, али је њен брат одбио да даље учествује у пројекту, због чега су га припадници иранске Револуционарне гарде убили. Три године касније, јануара 2010. убијен је Масуд Али Мохамади, кога су обавештајци описивали као једног од најталентованијих иранских научника. Убијен је док је улазио у аутомобил, након што је активирана бомба постављена на мотоциклу паркираном испред његове куће у Техерану.

Спољни непријатељи, муџахедини скривени у Албанији

Иран је за ово убиство најпре окривио Америку и Израел, али је нешто касније на списак потенцијалних криваца додата и неименована „издајничка група коју чине Иранци у егзилу“.

Иако није експлицитно именована, на листу сумњиваца уврштена је организација „Муџахедин ел Калк“, некадашњи врх копља Исламске револуције, чији су припадници после серије волшебних преокрета, некако завршили у Албанији. Иран је потом похапсио десетак особа под оптужбом да су за рачун Мосада учествовали у овом убиству, а један од њих, Маџид Џамали Фаши, осуђен је на смрт и погубљен. Крајем новембра 2010. године страдао је Маџид Шахријари, још један од важних научника укључених у ирански нуклеарни програм. Њему су неидентификовани нападачи на аутомобил закачили бомбу у чијој је експлозији страдао.

Истог дана, тешко је рањен и Ферејдун Абаси Давани, у готово идентичном бомбашком нападу. Давани се, иначе, од 2007. године налази на црној листи Уједињених нација због учешћа у иранском нуклеарном програму и развоју балистичких пројектила. За ова два напада, тадашњи ирански министар унутрашњих послова Мустафа Мохамад Наџар оптужио је Израел и америчку Централну обавештајну агенцију.

Мијат Костић: Асадов пад и позиција Ирана

Осам месеци касније, крајем јула 2011. године убијен је тридесетпетогодишњи Даријуш Резаинеџад, експерт за високонапонске прекидаче који су кључни делови нуклеарних бојевих глава. У њега су наоружани нападачи на мотоциклима испалили пет метака, када се са супругом враћао из вртића из кога су покупили ћерку, а које су у овом нападу и рањене. Власти у Техерану су за смрт научника оптужиле Мосад. Следећа жртва био је Мустафа Ахмади Рошан. Јануара 2012. убијен је пошто је активирана бомба коју су неидентификоване особе поставиле испод његовог аутомобила. У експлозији је рањен и његов возач. У полицијској акцији која је уследила ухапшено је двадесетак особа, с оптужбом за сарадњу са Американцима, Мосадом и британском службом МИ6.

Извор: РТС

TAGGED:Блиски ИстокГеополитикаИранраде мароевићРТС
Share This Article
Facebook Twitter Telegram Copy Link
Previous Article 12. vs. 21. мај: Шта нас спаја а шта раздваја?
Next Article Марина Булатовић: У Идвор стигао необичан поклон – портрет Пупинове ћерке Варваре

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
TwitterFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Траже да одузимамо имовину Русима иако је неуставно

По црногорском уставу и законима, одузимање имовине може се десити само у случају кривичних дјела,…

By Журнал

Четврти обрт који ће одредити наш век

Европска унија је била – и још увек јесте – превише дубоко уплетена у амерички…

By Журнал

Књижевно дјело снажног херојског агона

Марко Миљанов пише из дужности да се оспоље примјери који помажу, како је говорио, да…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Патријарх Порфирије: Затворена су врата мога дома, Пећке Патријаршије

By Журнал
Слика и тон

Антоније Ковачевић: Није реч о пропагандном трику, ово се заиста десило.

By Журнал
Други пишу

Ђорђе Вукадиновић: „Литијумска“ кампања власти

By Журнал
Други пишу

Петар Донић: Да ли Малезија полако постаје наредни Тајван?

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог