Пише: Марина Булатовић
Приватни живот Михајла Пупина обавијен је велом тајне, а наша јавност још увек и не слути колико је он био популаран широм света. Свој приватни живот Пупин није никада истицао и није оставио трага о животу породице у обећаној земљи.
Просторије Дома културе „Михајло Пупин“ у Идвору од овог пролећа краси портрет Варваре Пупин (акрил на платну), поклон који је стигао из Љубљане од Јелене Продановић (28), самосталног истраживача.
Јелена је рођена у Новом Саду, основне студије је завршила на Факултету техничких наука у родном граду, а мастер студије је завршила на Електротехничком факултету у Љубљани, где тренутно живи и ради. Интересујући се за Пупинов приватни живот, сазнала је да је његову ћерку Варвару портретисао чувени сликар Карл Бленер (1864-1952), као и да је портрет продат на аукцији 2007. године.
„Нажалост, након преписке са аукцијском кућом, дошла сам до информације да не постоји могућност да сазнам где се та слика налази, тако да сам задала себи тежак задатак, да пробам да насликам своју верзију те слике. Сликарство је од малена мој хоби, а ова слика је била први портрет који сам насликала и поклонила Дому културе ‘Михајло Пупин’ у Идвору“, каже Јелена за РТ Балкан.
Приватни живот Михајла Пупина обавијен је велом тајне, а наша јавност још и не слути колико је он био популаран широм света. Свој приватни живот Пупин није никада истицао и није оставио трага о животу породице у „обећаној земљи“. Чак ни у чувеној аутобиографији „Са пашњака до научењака“ о томе нема података јер је књига писана пре свега да мотивише и улије снагу и да Американцима представи српски народ.
Након шест деценија откривено где је сахрањена Пупинова ћерка
Како по завршетку Другог светског рата комунисти нису хтели ни да чују за Пупина кога су сматрали за буржуја и капиталисту, он је уклоњен са јавне сцене и полако је падао у заборав.
„Још од основне школе сам се интересовала за живот и дело Николе Тесле и већ тада сам држала предавања о њему на часовима техничког васпитања. У средњој школи сам кренула да истражујем податке о Славку Бокшану и његовим радовима везаним за Теслу и Пупина, након чега сам први пут и прочитала аутобиографију Михајла Пупина. Веома сам тужна јер се о Тесли и Пупину скоро уопште није говорило током мојих студија, те сам желела да сама кренем у истраживање, као и да поделим информације на које будем наишла“, истиче Јелена.
У овој години, када се обележава 90. година од Пупинове смрти, захваљујући њој сазнајемо мноштво атрактивних информација, између осталих и ову – годинама након Пупинове смрти, Американци су саградили теретни брод који је добио његово име (1943). Брод је био дугачак 129 метара, а носивост му је била 4.380 тона.
Упорним радом, Јелена је пронашла много нових података претражујући архиве из целог света, од новинских до научних чланака, књига, писама… Ове године она ће волонтерски, 4. пут за редом, организовати Пупинов крос око језера Блед у Словенији, уз помоћ људи из Културног друштва „Михајло Пупин“ из Љубљане. Крос се традиционално одржава у октобру, викендом, око Пупиновог рођендана и намењен је свим узрастима.
„Моје најзначајније откриће које се тиче Пупина је видео запис и то у боји, на којем се он види пар секунди, као и један његов патент пријављен под бројем 24748 у Данској, 14.07.1919. Такође, открила сам да кућица ‘Пупин’ на Бледу и даље постоји, иако на словеначком сајту за културну баштину пише да је срушена. Писала сам словеначком Министарству за културу и потврдили су ми ову информацију. Власник те куће је био др Федор Араницки, добар Пупинов пријатељ. Из тог разлога, он је своју викендицу на Бледу назвао ‘Хишица Пупин’ (кућица Пупин). Сам Пупин никада није био у Словенији, па самим тим није био ни у овом летњиковцу“, наглашава наша саговорница.
Док је Никола Тесла био омиљени јунак стрипова у Америци, Јелена нам открива да је и Пупин био један од јунака стрипа „Десет људи и телефон“, објављеног 1961. године. Аутор стрипа био је М. Филип Cop, а издавач Bell Telephone System.
Питали смо нашу саговорницу како она ‘види’ Пупинову ћерку јединицу, јер су Варварин живот и сама њена личност и данас тема бројних полемика.
Јубилеј Фестивала нитратног филма: Михајло Пупин једини пут на филму
„Варварин живот није био нимало лак. Већ у најранијем детињству је остала без мајке Катарине Саре, а њен отац, изузетно успешан човек, вероватно јој је (несвесно) поставио стандарде које је било тешко достићи. Иако је имала прилику да доста путује и стекне пријатеље у различитим градовима и државама, верујем да јој је, нарочито као жени тог времена, било изузетно тешко да пронађе духовни мир и своје аутентично место у друштву. Видим је као борца за правду, особу која је дубоко ценила интелект и духовне вредности других људи. Била је веома везана за свог оца – као и он за њу. Пре очеве смрти пријавила је сопствени патент (4. априла 1934, под бр. УС 2032 672), што говори о њеној креативности и посвећености. Али, нажалост, након смрти свога оца, због порока свог супруга била је принуђена да распрода велико очево имање, као и низ личних и породичних предмета. Пре свега, она је била емотивна и праведна. Једна од неправди која јој је причињена је да, упркос томе да је сахрањена заједно са својим родитељима на гробљу Вудлон у Бронксу (Њујорк), она до данашњег дана нема своју спомен плочу нити било који вид обележја… “
Колико јој је мајка недостајала и колико је њен прерани одлазак оставио трајне последице на Варвару сведочи и витражни прозор који се налази на локалној цркви у Норфолку, а који је Варвара поклонила цркви 1925. године, у знак сећања на Катарину Сару која је преминула 25. априла 1896.
Извор: РТ Балкан
