петак, 23 мај 2025
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Марина Булатовић: У Идвор стигао необичан поклон – портрет Пупинове ћерке Варваре

Журнал Published 2. мај, 2025. 4
Share
Фото: US Department of Transportation
SHARE

Пише: Марина Булатовић

Приватни живот Михајла Пупина обавијен је велом тајне, а наша јавност још увек и не слути колико је он био популаран широм света. Свој приватни живот Пупин није никада истицао и није оставио трага о животу породице у обећаној земљи.

Просторије Дома културе „Михајло Пупин“ у Идвору од овог пролећа краси портрет Варваре Пупин (акрил на платну), поклон који је стигао из Љубљане од Јелене Продановић (28), самосталног истраживача.

Јелена је рођена у Новом Саду, основне студије је завршила на Факултету техничких наука у родном граду, а мастер студије је завршила на Електротехничком факултету у Љубљани, где тренутно живи и ради. Интересујући се за Пупинов приватни живот, сазнала је да је његову ћерку Варвару портретисао чувени сликар Карл Бленер (1864-1952), као и да је портрет продат на аукцији 2007. године.

„Нажалост, након преписке са аукцијском кућом, дошла сам до информације да не постоји могућност да сазнам где се та слика налази, тако да сам задала себи тежак задатак, да пробам да насликам своју верзију те слике. Сликарство је од малена мој хоби, а ова слика је била први портрет који сам насликала и поклонила Дому културе ‘Михајло Пупин’ у Идвору“, каже Јелена за РТ Балкан.

Приватни живот Михајла Пупина обавијен је велом тајне, а наша јавност још и не слути колико је он био популаран широм света. Свој приватни живот Пупин није никада истицао и није оставио трага о животу породице у „обећаној земљи“. Чак ни у чувеној аутобиографији „Са пашњака до научењака“ о томе нема података јер је књига писана пре свега да мотивише и улије снагу и да Американцима представи српски народ.

Након шест деценија откривено где је сахрањена Пупинова ћерка

Како по завршетку Другог светског рата комунисти нису хтели ни да чују за Пупина кога су сматрали за буржуја и капиталисту, он је уклоњен са јавне сцене и полако је падао у заборав.

„Још од основне школе сам се интересовала за живот и дело Николе Тесле и већ тада сам држала предавања о њему на часовима техничког васпитања. У средњој школи сам кренула да истражујем податке о Славку Бокшану и његовим радовима везаним за Теслу и Пупина, након чега сам први пут и прочитала аутобиографију Михајла Пупина. Веома сам тужна јер се о Тесли и Пупину скоро уопште није говорило током мојих студија, те сам желела да сама кренем у истраживање, као и да поделим информације на које будем наишла“, истиче Јелена.

У овој години, када се обележава 90. година од Пупинове смрти, захваљујући њој сазнајемо мноштво атрактивних информација, између осталих и ову – годинама након Пупинове смрти, Американци су саградили теретни брод који је добио његово име (1943). Брод је био дугачак 129 метара, а носивост му је била 4.380 тона.

Упорним радом, Јелена је пронашла много нових података претражујући архиве из целог света, од новинских до научних чланака, књига, писама… Ове године она ће волонтерски, 4. пут за редом, организовати Пупинов крос око језера Блед у Словенији, уз помоћ људи из Културног друштва „Михајло Пупин“ из Љубљане. Крос се традиционално одржава у октобру, викендом, око Пупиновог рођендана и намењен је свим узрастима.

„Моје најзначајније откриће које се тиче Пупина је видео запис и то у боји, на којем се он види пар секунди, као и један његов патент пријављен под бројем 24748 у Данској, 14.07.1919. Такође, открила сам да кућица ‘Пупин’ на Бледу и даље постоји, иако на словеначком сајту за културну баштину пише да је срушена. Писала сам словеначком Министарству за културу и потврдили су ми ову информацију. Власник те куће је био др Федор Араницки, добар Пупинов пријатељ. Из тог разлога, он је своју викендицу на Бледу назвао ‘Хишица Пупин’ (кућица Пупин). Сам Пупин никада није био у Словенији, па самим тим није био ни у овом летњиковцу“, наглашава наша саговорница.

Док је Никола Тесла био омиљени јунак стрипова у Америци, Јелена нам открива да је и Пупин био један од јунака стрипа „Десет људи и телефон“, објављеног 1961. године. Аутор стрипа био је М. Филип Cop, а издавач Bell Telephone System.

Питали смо нашу саговорницу како она ‘види’ Пупинову ћерку јединицу, јер су Варварин живот и сама њена личност и данас тема бројних полемика.

Јубилеј Фестивала нитратног филма: Михајло Пупин једини пут на филму

„Варварин живот није био нимало лак. Већ у најранијем детињству је остала без мајке Катарине Саре, а њен отац, изузетно успешан човек, вероватно јој је (несвесно) поставио стандарде које је било тешко достићи. Иако је имала прилику да доста путује и стекне пријатеље у различитим градовима и државама, верујем да јој је, нарочито као жени тог времена, било изузетно тешко да пронађе духовни мир и своје аутентично место у друштву. Видим је као борца за правду, особу која је дубоко ценила интелект и духовне вредности других људи. Била је веома везана за свог оца – као и он за њу. Пре очеве смрти пријавила је сопствени патент (4. априла 1934, под бр. УС 2032 672), што говори о њеној креативности и посвећености. Али, нажалост, након смрти свога оца, због порока свог супруга била је принуђена да распрода велико очево имање, као и низ личних и породичних предмета. Пре свега, она је била емотивна и праведна. Једна од неправди која јој је причињена је да, упркос томе да је сахрањена заједно са својим родитељима на гробљу Вудлон у Бронксу (Њујорк), она до данашњег дана нема своју спомен плочу нити било који вид обележја… “

Колико јој је мајка недостајала и колико је њен прерани одлазак оставио трајне последице на Варвару сведочи и витражни прозор који се налази на локалној цркви у Норфолку, а који је Варвара поклонила цркви 1925. године, у знак сећања на Катарину Сару која је преминула 25. априла 1896.

Извор: РТ Балкан

TAGGED:ВарвараКултураМарина БулатовићРт.рс
Share This Article
Facebook Twitter Telegram Copy Link
Previous Article Раде Мароевић: Иран против Мосада, дан за вешање
Next Article Драган Лакићевић, песник: Лубардине боје у сенци гаврана

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
TwitterFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Рајковић: Мијењајте циљеве борбе

Уколико се грађанин легитимише као становник града онда се насупрот њему његов најближи рођак, као…

By Журнал

Поезија путне торбе

Волим ону пословицу: "Немој ми рећи колико си заната изучио, већ колико си путовао" Мало…

By Журнал

Вернер Херцог: Моје књиге ће трајати дуже од мојих филмова

Пише: Ајшегул Серт Једна ствар јасна је од самог старта: Вернер Херцог, загонетна немачка икона…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Валерија Вербињина: Раскољников са Менхетна

By Журнал
Други пишу

Вишедеценијска неправда према Србима је исправљена

By Журнал
Други пишу

Хajрудин Хрoмaџић: Бaлвaн рeвoлуциja

By Журнал
Други пишу

Бојана Новаковић: Чудно је да Рио Тинто већ није спаковао кофере

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог