Ни Гораждевац ни Србобран, као ни Дечани, не налазе се на Косову већ су смештени у, како се обично каже – питомој (по природним благодетима и лепоти) Метохији
Недавни догађаји на Косову и Метохији ставили су нека насеља у овој нашој јужној покрајини у жижу пажње јавности и изазвали бројне написе у медијима. Ево неких наслова из дневне штампе: „Чији су српски Дечани?“; „Отимају нам Дечане“; „Патријарх стигао у Високе Дечане“; „Оружани инцидент у српској енклави Гораждевац на Косову“; „У косовском селу Гораждевац код Пећи испаљени су хици из ватреног оружја“; „Косово – још један напад на Србе у месту Србобран“.
У поменутим, а и другим, исказима поткрали су се неки језички, као и нејезички пропусти. Прво, ни Гораждевац ни Србобран, као ни Дечани, не налазе се на Косову већ су смештени у, како се обично каже – питомој (по природним благодетима и лепоти) Метохији.
Гораждевац је старо српско метохијско (дакле не косовско) село, које се помиње још 1220. године у повељи Стефана Првовенчаног манастиру Жичи, а помињаће се и касније кроз средњи век и турско доба – увек као српско село, што је остало до данашњег дана. У њему се налази најстарија црква брвнара – 16. века, а Гораждани имају и школу још од давне 1898. године. Своје село Гораждани, припадници косовско-ресавског дијалекта српског језика, зову ГорАждевац (са кратким силазним акцентом на првом а). Према правилима стандардне акцентуације, ово село се зове ГОраждевац (са кратким узлазним акцентом на о), а не, како се то на телевизији ових дана чуло Гораааждевац (са дугим узлазним акцентом на првом а).
Србобран је новије село, настало између два светска рата од досељеника махом из Србобрана у Бачкој, и то на терен зван Совљак, на коме је до тог времена била шума.
Дечани су такође метохијско село, са знаменитим истоименим манастиром – Високи Дечани. Често се име овог села (понекад и манастира) чује и у облику Дечане. Питање које се неретко поставља гласи – који је од ова два назива правилан?
Правилна су оба облика. Старији је облик Дечане, јер се ради о старим именицама на -анин (Дечанин<Детчанин), које су у множини имале облик са е (Детчане). Временом су ове именице у ном. множине добиле -и тј наставак -анин (Дечани, као грађани) у ком је записана и ова именица у Дечанским хрисовуљама 1330. године (што је и најстарији запис). Без обзира на то како се завршава ова именица има множинску промену – (у) Дечанима, (видим) Дечане. Двоструки облик множине имају и друга села у близине – Папраћане им Папраћани, Лоћане и Лоћани, Глођани и Глођане итд.
Текст је објављен у Политици децембра 2015. год.
Опрема: Стање ствари
