Пише: Војин Грубач, предсједник НВО ЦРП
Док неоусташтво парадира Хрватском, Ђукановићеви медији и пропагандисти су стали на страну званичног Загреба јер унижење Црне Горе кроз хрватске уцјене виде као шансу за љуљања и дестабилизацију црногорске политичке сцене.
У томе им подиграва министар вањских послова Ервин Ибрахимовић који се понаша као крпа за чишћење ципела свим хрватским политичким јастребовима којима стоји на услузи, а стиче се утисак да је његов савјетник Ранко Кривокапић плаћени лобиста званичног Загреба.
Ибрахимовић и Кривокапић својом неспособношћу да штите интересе Црне Горе увећавају уцјењивачке капацитете Загреба који су прешли на садистичко иживљавање над Црном Гором издижући тај тренд у димензију највишег степена лудила.
За вријеме вишемјесечне агресије хрватске дипломатије према Црној Гори, Ибрахимовић уопште није потегао питање масакрирања двадесет једног војника никшићко – шавничке и барске групе у сплитској Лори. Умјесто да Црне Гора исплати породицама тих црногорских војника 17 милиона евра, Ибрахимовић и Кривокапић предлажу исплаћивање те суме хрватским заточеницима у Морињу гдје није регистрован нити један случај убиства. Збиља, што Хрватска већ није исплатила стотине милиона евра одштете за масакре који су чињени у Лори, да ли их је питао Ибрахимовић?
Док Хрватска има претензије на рачун назива базена у Котору и значака на којима је школски брод Јадран, Ибрахимовић се није осврнуо нити предјавио претензије на скандалозно подизања споменика Миру Барешићу, проусташком злочинцу који је убио амбасадора Владимира Роловића у Стокхолму. Зашто?
НВО Центар реалне политике: Режирана побуна синдиката – вид радикалног политичког дјеловања ДПС-а
Ибрахимовића не интересују модерне тенденције неоусташког покрета у Хрватској, полумилионски концерт Томпсона и недавна нацистичка дивљања у Сињу. Хрватска има претензије на црногорску Резолуција о Јасеновцу, а Ибрахимовић нама претензије на злочиначки дух Јасеновца и Старе Градишке који се задњих мјесеци демонстрира у Хрватској, гдје се ти злочини опјевавају и величају.
Путем у Европску унију се не може ићи преко испуњавања садистичких уцјена званичног Загреба. Што се више пристаје на таква уцјене, више ће дивљати хрватски дипломатски екстремисти и њихови трабанти у Црној Гори.
Зато се та пракса треба прекинути , Хрватској одбити сви захтјеви и препустити Квинти да их доведе у ред, што ће она врло лако урадити.
Самим тим, тих најављених 17 милиона Хрватској треба дати црногорским жртвама покоља у Лори, а Хрватској ништа. Школски брод Јадран не предавати и никако не мијењати име базена у Котору. Мора се испоставити Хрватској захтјев за уклањање споменика Баришићу и препоручити им да мало смире суманутост и комплексе .
А по питању црногорске Резолуције о Јасеновцу, упутити их на концерт Томпсона и проусташко дивљање у Сињу, констатујући да је Резолуција исправно донесена и да ће још бити проширена осудом праксе идеја НДХ које се масовно пропагирају у садашњој, „модерној“ Хрватској.
Потребно је имати осмишљени план дјеловања и парирања Загребу, а не стално бити у дефанзиви пред онима које карактерише подмуклост и енормни безобразлук. Ако учитамо тенденције да неонацизам постаје идеолошки образац “модерне Хрватске”, пут Црне Горе у ЕУ сигурно неће ићи преко те државе која је у идеолошком посртању и представља бруку Европе, нити преко њихових претензија које могу “мачку о реп окачити”.
