Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Којом просветном дисциплином се баве људи којима нијеси могао чути глас протеста посљедњих 20 година , а при врло малим платама, док сада почињу штрајк иако им је посљедњих пар година два пута повећана плата за преко 50 % и на јесен ове године најављено треће повећање? Знам да је, граматички гледано ова упитна реченица рогобатна, али није компликованија од комплекса питања која у мени покреће дјеловање људи који су јуче блокирали рад школа у Црној Гори.
Једноставно, не могу и нећу да у двије различите реченице раздвојим чињеницу да се овако није штрајковало током ДПС владавине, а да сада, баш кад су плате просветним радницима кренуле на боље – имамо овако бруталну обуставу рада, пред најављено, још једно, повећање плата.
Наравно, моја запитаност полази од чињенице да осим побољшања услова рада, овај штрајк би требало да има за циљ и неку педагошку поруку млађим нараштајима: како и када да се боре за своја права? Порука коју ја видим из овако организивног штрајка је крајње неморална.
До читања у сљедећем броју….
