Сва велика дјела садрже религијски, трансцендентни, логосни принцип

Трећа у низу дијалошких трибина које организује подгоричка Црквена општина одржана је вечерас, 29. новембра, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Модератор ових трибина је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, а овога пута учесници су били др Синиша Јелушић, професор на Факултету драмских умјетности на Цетињу и члан ЦАНУ, и Павле Илић, глумац подгоричког Градског позоришта, који су говорили на тему“Религија и умјетност”.

Професор Јелушић је у уводном дијелу свог излагања констатовао «да сва велика дјела у себи садрже религиолошко, трансцендентно, логосни принцип». Подсјетио је на то да умјетничка традиција происходи из ритуала, а ритуал је начин слављења Бога. Античке трагедије настале су из химни Дионису.

Учесници трибине, (Фото: Митрополија)

Затим се осврнуо на два типа сакралности, први који представља црквена, молитвена умјетност, и други који се појављује у умјетничким дјелима која проблематизују питање постојања Бога, смисла егзистенције и остала сродна питања. Као примјер тога навео је филмско стваралаштво Андреја Тарковског.

Отац Гојко је говорио о разликовању канонског и прикривеног сакралног, уз подсјећање да је и сам апостол Павле, обраћајући се Атињанима, нашао то прикривено сакрално у стиху једног многобожачког пјесника, који говори да смо сви ми људи род Божији.

Професор Јелушић је присутне подсјетио на важну епизоду из раног периода руске историје, у којој се говори о усхићењу љепотом богослужења коју су доживјели изасланици Светог кнеза Владимира у цркви Свете Софије у Цариграду. Они су доживјели енергију која повезује са трансценденцијом, и како су казали, нису знали да ли се налазе на земљи или на небу. Управо то је прави и апсолутни критеријум вредновања умјетничког дјела.

Проф. др Синиша Јелушић, (Фото: Митрополија)

Павле Илић подијелио је своја искуства играња улоге Светог Петра Цетињског, гдје је сарађивао са великим и искусним глумцима, али и улоге Светог Јована Владимира, поводом освећења Саборног храма у Бару. Објаснио је да је задатак глумца да одређену идеју «пребаци» гледаоцима и да они, и када публика ништа не говори, осјећају колико је добро то што раде на сцени. Изнио је и своје виђење одређене аналогије која постоји између црквене службе и позоришне представе. Говорио је о разлици између филма и позоришта, наглашавајући да у позоришту постоји већи степен блискости, јер нема екрана који дијели глумце и гледаоце. Као глумац који игра и дјечије представе, казао је да је дјецу у позоришту немогуће преварити и да они врло јасно глумцу шаљу повратну информацију о квалитету његовог играња. Нагласио је да је осим доброг редитеља, глумаца, сценографије, костимографије и свега осталог, увијек потребно да се догоди неко мало «чудо» или неки Божији промисао да би филм или представа били добри.

На крају трибине протојереј-ставрофор Гојко Перовић је захвалио учесницима и присутнима и најавио следећу трибину која ће се одржати за двије седмице. Тачно вријеме и мјесто одржавања биће објављени путем црквених медија.

Лазар Шћекић

Извор: Митрополија