Још дуго времена ће партије некадашње антиђукановићевске коалиције имати проблема у пропагандном рату са Ђукановићевим медијима, јер за пар десетина година нису изградиле систем паритета по том питању: нити сада имају концепт шта да раде.
Није само у питању број портала, ботова и медија које имају једни или други, већ и у броју и квалитету пропагандног, аналитичког, колумнистичког кадра.
За протеклих пар деценија, партије антиђукановићевске коалиције у новинаре и колумнисте нису ништа улагали: нити су били заинтересовани, нити вољни да улажу у њих.
Умјесто улагања, више им се свиђала моба људи из јавности, до сатирања!
Немилице су деценијама трошили персоналне патриотске потенцијале појединаца, не дајући заузврат ништа.
Да ли је људи, који су могли професионално учествовати у пропаганди- било на располагању? Итекако јесте, али никоме нису били потребни!
Зато се и дешава да Ђукановићеви медији и у овом времену свакодневно спроводе медијске хајке, и то врло ефективно а да друга страна уопште нема одговора на њих.
Ћуте и „трпе батине“, жале се некоме непознатоме: који треба да искочи и одбрани их.
А тога некога нема, јер није стваран, плаћан, усавршаван.
Укратко, улагања у ту област су им била никаква, тако да се немају коме жалити.
Зато ће Ђукановићеви медији наставити с истом праксом, те свакодневно „пунити мрежу“ противничкој страни, тзв. „нашима“: који ће се и даље чудити шта их је снашло.
За портал „Журнал“: Војин Грубач
