Slovo urednika:
Tokom novembra i decembra 1982. god. i januara 1983. održano je ukupno devet javnih sastanaka na temu Religija i mistika. Prvo je bilo o kineskom taoizmu (Pajin, Gaspari, Đorđević, 11. XI 1982). Sledećeg četvrtka, 18. XI 1982. bilo je veče posvećeno indijskoj religiji i mistici. Kad je sledećeg četvrtka (25. XI 1982) bilo veče posvećeno jevrejskoj religiji i mistici, interesovanje je naglo poraslo do te mere da su sva sedišta u velikoj bioskopskoj dvorani u Domu omladine bila zauzeta. Govorili su Eugen Verber, David Albahari i, naročito poneseno, Enriko Josif. Ali, kad je bilo veče posvećeno hrišćanskoj mistici (2. XII 1982), interesovanje je bilo toliko da dvorana nije mogla da primi sve one koji su došli. Na po dva sedišta sedeli su i po troje. U svim prolazima su ljudi stajali. Sedeli su i na samoj pozornici gde je bio postavljen sto za govornike večeri. A mnoštvo je ostalo napolju da čeka nadajući se da uđe kad neko iz dvorane iziđe.
Publika je tražila da budu ozvučena predvorja Doma omladine i stepenište. A po završetku večeri – oko pola jedan, iza ponoći – još dugo su ljudi stajali na ulici oko Doma omladine da izmenjuju utiske te večeri. Posle te večeri je uprava Doma donela odluku da za sledeće veče– opet o hrišćanskoj mistici – ustanovi ulaznice i pozove organe javnog reda. Dve večeri posvećene hrišćanskoj mistici (takav je bio naziv tih večeri) su pokazale da je zanimanje za hrišćanstvo, posebno za Pravoslavlje, veće nego što su to smeli da se nadaju i najveći optimisti iz redova sveštenih služitelja Srpske pravoslavne crkve.
Jednom reči te večeri – posebno 2. XII 1982. i 9. XII 1982, kad je bilo reči posebno o Pravoslavlju – značile su pravo otkrovenje, tako da se postaviti pitanje: ne o tome da li ima dovoljno vernika, nego o tome da li ima dovoljno sveštenih služitelja da odgovore velikim (iznenađujuće velikim) duhovnim potrebama naroda, naročito mladog intelektualnog sveta. Prvo veče o hrišćanskoj mistici (2. XII 1982) govorili su: dr Vladimir Premec, profesor filosofije na Filosofskom fakultetu u Sarajevu, dr Žarko Vidović, naučni savetnik Instituta za književnost i umetnost, i jeromonah otac Atanasije dr Jevtić, profesor Teološkog fakulteta pravoslavnog u Beogradu. Drugo veče (9. XII 1982) su govorili: (opet) dr Žarko Vidović, dr Anton Stres iz Ljubljane, i jeromonah otac dr Amfilohije Radović, profesor Teološkog fakulteta pravoslavnog u Beogradu. Žarko Vidović je čitao samo izvode i teze iz jednog šireg teksta. A sam taj širi tekst donosimo ovde u celini.
