Piše: Slađana Vukašinović
Čuveni teoretičar menadžmenta Peter Druker kaže da “dobar statističar sumnja u sve brojke”. Ako se vodimo ovom njegovom nadaleko poznatom konstatacijom, trust mozgova Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, na tradicionalnom “prolećnom susretu” u Vašingtonu, održanom od 13. do 18. aprila, očigledno je posumnjao u svoje brojke na globalnom nivou koje je definisao krajem prošle godine. Zato je i korigovao ekonomske prognoze za 2026. i 2027. godinu. Razlog za to je sukob na Bliskom istoku, koji već dugo traje, a ako potraje i narednih meseci, pred svetom su teška vremena koja nagoveštavaju da će redovni izveštaji ove dve svetske institucije verovatno doživeti i vanredno dopunjeno izdanje.
Ove dve svetske institucije navode u svojim izveštajima nakon aprilskog ”prolećnog susreta” da ne cvetaju ruže na globalnom nivou i to samo nakon dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. To pokazuju korigovane prognoze za privredni rast koji bi trebalo da stigne na 3,1 odsto, što je 0,2 procentna poena manje u odnosu na početak godine. Ništa bolji scenario nije ni za inflaciju, koja uz veći i dugotrajniji rast cena energije, posebno nafte, po njihovim procenama, može da se kreće od 4,4 do čak 5,4 odsto u 2026. godini. Dakle, date su orijentacione opcije zbog neizvesne situacije na Bliskom istoku, pa su analitičari Svetske banke i MMF-a napravili i dopunu svoje osnovne prognoze sa novim scenarijom, što obično nije slučaj. U njemu upozoravaju da bi, “ako bi bilo većih oštećenja energetske infrastrukture, rast globalne ekonomije pao na oko dva odsto, dok bi inflacija premašila šest“.
U ovakvim globalnim dešavanjima ni Srbija, ali ni Zapadni Balkan neće ostati izolovano ostrvo već će se i na njih odraziti ovo svetsko ludilo, pa su prognoze i za nas korigovane. To smo saznali od Siniše Malog pre desetak dana iz Vašingtona, posredno, a ovih dana i neposredno od predstavnika kancelarije Svetske banke u Srbiji, koja je Izveštaj predstavila 29. aprila. Prognoze iznete u Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan pokazuju da će kombinovani privredni rast Albanije, Bosne i Hercegovine, samoproglašenog Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, dostići 2,8 odsto u 2026, što je 0,3 procentna poena ispod prethodnih projekcija. Pritom, očekuje se skromno ubrzanje rasta na 3,2 odsto u 2027. godini.
Situacija nije ružičasta ni u Srbiji, pa su projekcije rasta za 2026. godinu korigovane na 2,7 odsto zbog manjih privatnih investicija i slabijeg izvoza, ali i nekih političkih dešavanja.
„Izgubljen je zamah u 2025. zbog niza domaćih i eksternih događaja. Ostavka premijera i sporo formiranje vlade, politički protesti, sankcije protiv Rusije u naftnom sektoru i još jedna loša poljoprivredna sezona dovele su do sporijeg rasta u 2025. od očekivanog. Ova dešavanja takođe su doprinela padu neto priliva stranih direktnih investicija za oko 50 odsto – stoji u Izveštaju Svetske banke.
Pored ovih parametara, za Srbiju je ključan i onaj koji je vezan za ekonomsku situaciju u Evropskoj uniji, koja je glavni trgovinski partner Srbije.
„Usporen rast u evrozoni, naročito u zemljama poput Nemačke, Italije i Francuske, direktno pogađa Srbiju kroz smanjenu tražnju za izvozom i manje prilive investicija. Poseban problem je što su domaće privatne investicije već dugi niz godina značajno niže u poređenju sa zemljama regiona i Istočne Evrope, što dodatno naglašava zavisnost Srbije od stranog kapitala za brži privredni rast“, rekao je makroekonomista zadužen za Srbiju u Svetskoj banci Lazar Šestović na predstavljanju najnovijih projekcija SB.
Očekuje se da se rast privrede na srednji rok ipak oporavi i da se kreće oko 3-4 odsto. Da bi se do toga došlo, trebalo bi negativne rizike koji se odnose na državna preduzeća kao i slab napredak u primeni strukturnih reformi bar donekle otkloniti. Pitanje je da li je to moguće, kao i što je pitanje mogu li se glavni rizici za inflaciju otkloniti. Ovo tim pre što su, nakon perioda njenog visokog nivoa u 2023. godini, administrativne mere ograničenja marži u maloprodaji dovele do privremenog pada inflacije na 2,5 do tri odsto početkom 2026. godine. Međutim, stručnjaci upozoravaju da je to pluskvamperfekat, jer će do kraja 2026. godine ona ponovo porasti na malo više od šest procenata.
„Glavni rizici za inflaciju u Srbiji u 2026. godini su cene energenata na međunarodnom tržištu. Ovo je identifikovano kao primarni faktor rizika, jer energenti (gorivo, struja i gas) trenutno čine oko dve trećine ukupne inflacije u zemlji. Svako povećanje cena nafte direktno se i brzo reflektuje na domaće tržište i inflaciju. Projekcije se zasnivaju na pretpostavci da će prosečna cena nafte biti oko 90 dolara po barelu, ali su tržišta izuzetno nestabilna i podložna naglim promenama. Velika preduzeća poput EPS-a i NIS-a su se u prošlosti pokazala veoma osetljivim na energetske krize, pa rizici po inflaciju uključuju njihovu sposobnost da nabave energente po stabilnim cenama i potencijalni uticaj njihove cenovne politike na ukupnu domaću inflaciju. Možemo to malo da apsorbujemo kroz akciznu politiku, ali svakako ne u potpunosti“, objasnio je Lazar Šestović.
Dunja Marić: NATO planira da formira svoju banku – čime će se ona baviti?
Pitanje je kako ćemo apsorbovati priliv stranih investicija, koje su do 2025. godine tradicionalno bile na nivou pet ili šest odsto BDP-a. Međutim, ta dobra vremena su se promenila, pa je prošle godine i početkom ove zabeležen značajan pad, što je otežalo finansiranje deficita tekućih transakcija. Zbog manjeg priliva stranog kapitala, država je morala više da se zadužuje u inostranstvu, što utiče na spoljni dug, iako devizne rezerve i dalje ostaju na rekordno visokom nivou. Dodatni izazov predstavlja i niska stopa domaćih privatnih investicija, koja je godinama ispod proseka regiona. Uprkos svemu, fiskalna situacija u Srbiji ostaje relativno stabilna. Deficit budžeta u 2025. godini bio je manji od očekivanog, 2,4 odsto BDP-a, a javni dug je pao na ispod 44 odsto BDP-a početkom 2026. godine. Tako kažu ekonomisti SB.
Nikola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji, ocenio je da je napredak Srbije na polju makroekonomije nesporan.
„Ali potpuni prelazak na tržišnu privredu zahteva strukturne reforme, ne samo radi ubrzanja rasta i približavanja Srbije zemljama sličnih karakteristika u EU, već i za stvaranje inovativne, inkluzivne i globalno konkurentne ekonomije, koja obezbeđuje prosperitet svojim građanima. Ove reforme podižu kvalitet institucija i daju bolji poslovni ambijent, što se može videti u zemljama koje su izbegle zamku srednjeg dohotka“, naveo je Pontara.
U Izveštaju Svetske banke se navodi i da je privatna potrošnja ostala otporna zbog rasta zarada i potrošačkih zajmova. Stopa nezaposlenosti se stabilizovala na oko 8,7 odsto, ali uz stopu nezaposlenosti među mladima od preko 23 odsto, zbog nesklada između veština i potreba, kao i ograničene ponude radnih mesta za osobe koje tek stupaju na tržište rada.
Stručnjaci navode da je Svetska banka obuhvatila u Izveštaju moguće projekcije za ovu godinu, ali da neizvesna situacija vezana za Bliski istok nagoveštava da i pre one redovne oktobarske prognoze može doći i do vanredne. Takvo mišljenje ima i Bojan Stanić, pomoćnik direktora za analitiku, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije.
„Situacija izazvana krizom na Bliskom istoku u 2026. godini može da uslovi još jednu vanrednu ekonomsku procenu, koja će ići naniže, što nije dobro. To ne bi bilo dobro ni za Srbiju ni za države Zapadnog Balkana ako dođe do toga da BDP padne na ispod 2 posto. Da do toga ne bi došlo, vrlo su važne strukturne reforme na kojima insistira Svetska banka. To podrazumeva da se brže menja regulatorni okvir privrede, s ciljem povećanja produktivnosti, konkurentnosti i dugoročnog rasta. One obuhvataju i promene u poslovanju preduzeća, tržištu rada i javnom sektoru, posebno restrukturiranju velikih sistema, kako bi se otklonila uska grla. Tu ne treba zaboraviti da ako se ove reforme ne ubrzaju, posebno u institucijama, može se ući i u politički rizik, koji bi neke od njih zaustavio“, objašnjava Stanić za NIN.
On navodi da to nije dobro, posebno u ovakvim uslovima globalne krize, koja u malim državama i privredama ostavlja veće posledice.
„Srbiji je i dalje potreban pristup većem tržištu. To nam i daju strani investitori, ali u uslovima krize investicije se stavljaju na pauzu, pa je velika neizvesnost kakvo će stanje posle svega biti. Pad stranih direktnih investicija je već zabeležen u 2025. godini i ako se taj trend nastavi, može se desiti da naša konkurentnost dodatno padne. To ne bi bilo dobro i zato je važno da se nađe put za lančano povezivanje stranog i domaćeg kapitala, i to nekim podsticajima za srpska mala i srednja preduzeća, koja bi bila dobavljači za velike strane lance. I upravljanje javnim investicijama trebalo bi značajno da se poboljša i da se utvrdi koje su u funkciji povećanja ekonomskog rasta. Jer ako kriza potraje, mora se razmišljati i o merama štednje. Verujem ipak, i pored ovih crnih globalnih oblaka, da će Ekspo u 2027. godini uticati da BDP poraste na 3 odsto“, objašnjava Stanić za NIN.
S druge strane, ekonomista Saša Đogović smatra da je teško dati procenu o privrednom rastu u 2026. jer su kako MMF tako i Svetska banka naveli da se projekcije mogu menjati.
„Mnogo je nepoznanica, ali mislim da je u ovakvim globalnim dešavanjima jasno da će rast BDP-a biti slabiji od očekivanog, a inflacija veća. Osim globalnih, mi imamo i našu domaću nepoznanicu, a to je pitanje NIS-a. Do 22. maja videćemo da li će problem biti rešen ili ćemo dobiti produžetak ili nas čeka agonija kao u poslednjim mesecima prošle godine. Pored toga, čini mi se da će sve ovo uticati i na kupovnu moć stanovništva. Promet u maloprodaji je od početka godine dobro krenuo zbog rasta plata u javnom sektoru i rasta minimalca, ali rast inflacije u drugoj polovini godine će delovati negativno. Negativno će delovati i rast cena energenata na svetskom tržištu i visina tog uticaja zavisiće od toga koliko će se one zadržati na visokom nivou. Pritom, smanjenje akciza, intervencije iz robnih rezervi i administrativna kontrola cena mogu privremeno da ublaže uticaj rasta cena energenata na inflaciju, dok se u dugom roku to preliva na inflaciju“, navodi Đogović za NIN.
Sve te svetske muke neminovno se odražavaju i na srpski budžet, ali i strane direktne investicije u Srbiji. Đogović objašnjava da na to ukazuje i Svetska banka.
„Očekuje se nastavak trenda pada stranih direktnih investicija zbog nestabilnih geopolitičkih prilika. Pored toga, zbog slabijeg privrednog rasta od projektovanog, verovatno će doći do usporavanja finansijskih tokova i brisanja određenih stavki u budžetu kako bi se sprečilo probijanje budžetskog deficita i narušavanje kreditnog rejtinga“, objašnjava Đogović za NIN.
Da ne bude zabune, problem nije vezan samo za našu ekonomiju, već ga imaju i druge države, posebno one u Evropi, za koju Svetska banka predviđa samo u nekoliko zemalja privredni rast veći od 3 odsto. Ono što je problem za sve to je da ako se ovo ludilo na Bliskom istoku ne završi uskoro, cenu globalnog rata platiće svi, posebno siromašne zemlje, koje već plutaju u nemirnim kriznim vodama. U tom slučaju, pitanje je kada će Svetska banka ponovo izaći sa novim projekcijama i koliko će biti tačne. Ako se bude vodila krilaticom Petera Drukera – “dobar statističar sumnja u sve brojke”, u svoje brojke trebalo bi da posumnjaju vrlo brzo, odnosno pre oktobra ove godine, ako se rat na Bliskom istoku ne završi.
Izvor: NIN
