Субота, 1 авг 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Професор Ломпар: Промена власти је могућа, али није сигурна

Журнал
Published: 31. јул, 2026.
Share
Фото: Данас
SHARE

Професор Филолошког факултета Универзитета у Београду Мило Ломпар изјавио је данас да је промена власти у Србији могућа, али да није сигурна, јер, како је рекао, представници режима су спремни да страним чиниоцима учине све што траже само да би остали на власти.

Ломпар је агенцији Бета казао да је „режим Александра Вучића и Ане Брнабић битно умањених могућности и уморних симпатизера“, али да има на располагању довољно политичких и економских уступака којима може „продужити свој живот“.

„Они су спремни да страним чиниоцима учине све што траже само да остану на власти. Ненадмашни су продавци националних права српског народа у корист сопствених интереса. Страни чиниоци су ненадмашни купци националних ресурса у корист мањка демократије у земљи“, оценио је.

Према његовим речима, опозиционе странке су изгубиле поверење, јер су, како је навео, пратиле бројне правце кретања режима зато што су то од њих тражили страни чиниоци.

Сада је Студентски покрет, додао је, у прилици да „усколеба“ изабрани правац и у јачини и у садржају.

Мило Ломпар – Сарадња студената и опозиције? Мило је пао

„Студентски покрет би то могао постићи ако задржи широку палету дејстава. Она подразумева равнотежу националних и грађански оријентисаних људи на студентској листи. Истовремено, подразумева и ограничено време такве власти с прецизним, реалним и минималним списком њених обавеза: мере за обнову правне државе, партијска и персонална одговорност за кршење Устава и закона, укидање медијског монопола, кривична и судска одговорност за употребу насиља против грађана“, навео је Ломпар.

Он је рекао да би питања „далекосежне политичке природе“ требало да остану за будуће време и референдумско изјашњавање грађана у нормалним условима.

„За такве циљеве неопходна је широка платформа коју би оличавали грађански и национално осведочени људи. Немам утисак да су актуелни политички чиниоци спремни на такав искорак. Остаје да видимо“, казао је професор.

На питање каква би била будућност Србије ако на власти остану Александар Вучић и Српска напредна странка, с обзиром на последице њихове владавине у последњих 14 година, Ломпар је рекао да ако СНС остане на власти као до сада, „онда би могући правац друштвеног кретања био утрвен“.

„У спољној политици: даље примицање НАТО-у, пристајање на нове захтеве Европске уније (ЕУ), појачана продаја оружја Украјини, остало би неизвесно да ли би се Русији уводиле санкције јер би то највише зависило од става САД, декларативни, а не суштински односи са српским народом у Републици Српској и Црној Гори, уобичајена небрига за мањинска права српског народа у Хрватској и Македонији“, навео је.

Ако би Вучић и СНС остали на власти, додао је, у унутрашњој политици дошло би до потписивања обавезујућег споразума с тзв. Косовом.

„Био би настављен процес задуживања земље на основу кредита чије покриће би били природни ресурси, дошло би до продаје ЕПС-а и излажења у сусрет Рио Тинту. Такође, јавна репресија према појединцима би била појачана, успостављен медијски монопол, и даља криминализација како друштва тако и државних установа“, нагласио је Ломпар.

Немања Рујевић: Квадратура Ломпара

Сви ови садржаји, казао је професор, водили би колонијализацији земље и фрагментаризацији српског народа, кроз, како је навео, режимско колебање између немачког и америчког утицаја.

„Руски утицај, већ сада видно смањен, нестао би с хоризонта“, оценио је.

Ако би страни чиниоци инсистирали на кохабитацији СНС-а и опозиционих формација, сматра Ломпар, „онда би могућност комбиновања ових елемената била разуђенија“.

„Циљ такве кохабитације био би постепено смењивање Вучића, уз чување последица његове политике и давање гаранције за њега лично. Нешто попут процеса у Црној Гори. Могућности демократског кретања друштва биле би неизвесне: уколико би страни чиниоци инсистирали на својим захтевима, коалиција не би имала других могућности него да појача унутрашњу репресију. Све су то последице искључивања национално оријентисаних чинилаца из спољне и унутрашње политике, из администрације, из дипломатије, из привреде, из културне политике. То искључивање је већ створило политичку неравнотежу, јер знатан део друштва нема својих политичких представника“, рекао је.

Према његовим речима, до искључивања национално оријентисаних чинилаца је дошло на инсистирање страних чинилаца.

„Нарочито немачких, чиме је циљано сужен распон демократских садржаја у друштву. У томе је главни резултат Вучић-Брнабић режима као марионете страних интереса: земљу економски тако поставити да је њена политика осуђена на мртав угао и да се могућности маневра што више смање“, закључио је Ломпар.

Извор: Данас

TAGGED:данасМило ЛомпарполитикаРежимСрбија
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Небојша Јеврић: Фотографија
Next Article Омаж Блажу Шћепановићу поводом шездесет година од трагичне погибије

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Лука Радоњић: Вредносне разлике у комуникацији – прије и после 30. августа

Пише: Лука Радоњић Дио опозиционог грађанства укључујући и јавност из орбите протеста који су одржани…

By Журнал

Камо колоне и честитке?

 Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера) Рукометашице Црне Горе су два…

By Журнал

Владика Николај о Његошу, (3. дио)

Приликом свечаног преноса костију Владике Петра II Петровића Његоша 8. 21. септембра 1925. године на…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Прогнозе Светске банке и ММФ-а за свет, регион и Србију: Ако се Блиски исток не смири…

By Журнал
Други пишу

Антидепресиви: Коме помажу, а коме не?

By Журнал
Други пишу

Живослав Милорадовић: Када владалац изда сопствену државу

By Журнал
Други пишу

Михајло Пантић: Сто лисица један Копривица

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?