Нанотехнологије се могу употребити у скоро у свим областима. За сада предњаче истраживања и могућа примена у војне сврхе.
Светски познати стручњак у области нанотехнологија, професор Ђуро Коруга каже да је од детињства био заинтересован за технику, одрастао уз парну машину, а дипломирајући на Машинском факултету само је наставио да продубљује своја знања. Данас верује да су нанотехнологије један од најреволуционарнијих изума, после ватре и точка који су некада давно изменили људску цивилизацију. У разговору за „Политику” проф. Др Ђуро Коруга објашњава како види развој нанотехнологија и њихову примену.
Шта је Вас заинтригирало и како сте се посветили истраживањима у области нанотехнологија?
Неколико фактора је утицало на то да се бавим нанотехнологијама. У току студија сам се заинтересовао за однос човека и машине, па сам као инжењер требао сагледати могућности њиховог оптималног фунционисања, односно њиховог садејства како у производном инжењерству, стварању нових машина тако и у биомедицинском инжењерству. То се није могло урадити ако добро не познајете функционисање људског организма. Oд молекуларног, нано нивоа до фунционисања организма као целине. Да би се на адекватан начин дао одговор на ове изазове као инжењер морао сам се посветити изучавању биолошких система са системског аспекта, што је довело до заједничког доктората Машинског и Медицинског факултета Универзитета у Београду. Као друго, у школовању треба да имате добре учитеље, наставнике и професоре који треба да вас не само науче наставно градиво него својим примером да вас мотивишу за новим сазнањима. Ја сам имао ту срећу да сам у основној и средњој школи, као и на факултету имао по неколико сјајних педагога који нису тражили само знање, него и одговоре на питања. А тај приступ водио је развијању маште која је била предуслов за креативност. А треће је срећа, када се у право време нађете на правом месту. Да нисам почетком 80-тих година прошлог века боравио у САД и Јапану, где су започете нанотехнологије, вероватно се не бих бавио овом области.
Који до сада познати проналазак је пандан достигнуцима у области нанотехнологија?
Нанотехнологије су прекретница у досадањем људском ставралаштву. Ако изузмемо највећа достигнућа у развоју људске цивилизације као што су овладавањем ватром и проналазак точка, онда су откриће обртног магнетног поља и нуклеарне енергије оно са чиме се нанотехнологије могу поредити. Зашто? Па, треба да знамо да се на нано нивоу прожимају класични и квантни ефекти материје. Стварање квантних направа и рачунара комбиновано са вештачком интелигенцијом отвориће могућности за откривање нових методе и стварање нових техника које могу имати несагледиве последице за људско стваралаштво. Али, као што се нуклеарна енергија може употребити за добробит човека, а и за уништење, тако се и нанотехнологија може употребити за унапређење дијагностике и терапије, али и за дестукцију фунционисања нашег организма како на физиолопком тако и на менталном плану. Зато се у образовању и васпитању мора више пажње поклонити развоју свети, етичности у животу, односно менталној хигијени и здрављу. Не сме се дозволити „диносауруски” тип цивилизације, огромно тело (бесомучна трка за материјалним добрима и новцем), а мала глава-мозак (недовољно знања како на адвекатан начин да употребимо оно сто смо створили).
Колико је нанотехнологија значајна из угла побољшања квалитета живота људи?
Имајући у виду да се основни биолошки процеси дешавају на биомолекуларноми ћелијском нивоу, односно нано то је значај нанотехнолошких направа за репарацију ових структура и ћелија од изузетног значаја. Такође, и нанотехнолошке супстанце које имају исти симетријски тип електронских стања, вибрационих, ротационих и транслационих динамика као и биомолекули може бити од изузетног значаја. Ако би направили такве супстанце које би могле деловати на репарацију теломера могло би се успорити старење и продужити животни век човека и до 120 година. Такође, старење би се могло успорити ако би се развила метода „наномедицина на бази воде” и дошло се до регулације брзине преноса сигнала кроз воду који су одговорни за синхронаизацију и деструкцију процеса у људском организму. У младости брзина сигнала за синхронизацију је бржа, али у средњим годинама сигнали деструкције почињу да преовлађују, постају бржи, тако да у позним годинама доводе до биолошке смрти организма.
У којим сегментима су најзначајније примене нанотехнологија?
Нанотехнологије се могу употребити у скоро у свим областима. За сада предњаче истраживања и могућа примена у војне сврхе. У аутомобилској индустрији, стварање танких слојева на „лимарији” аутомобила, тако да се гребањем не могу оштетити кола. Или израда шофершајбни са таквим нано порама да је адхезивна сила толико мала да прашина и капи кише саме, без брисача, клизе и остављају чиста стакла. У стоматологији за импланте, оралну хигијену. У офтамологији такође, јер се од нанофотонских материјала могу направити сочива која мењају спектар улазне светлости тако да се ствара оптички спектар који не оштећује очне структуре, а много је компатибилнији са неурофизиолочким преоцесима у мозгу. У авио и космичкој индустрији стварају се нано влакна која су лакша, а имају много бољу еластичност, отпорност на хабање, загревање. Поред примене у медицини, боља дијагностика на бази побољшања контарста слике или у терапији меланома, једна од најзначајнијих примена је у козметици.
Да ли Србија има доста истраживача, према Вашем мишљењу, у овој области?
Многи факултети и Институти у Србији имају истраживаче, па и лабораторије које се баве нанотехнологијама. Тако на пример Машински факултет у Београду од 1992. године има опрему за нанотехнолошка истраживања, а од 2006. године има и предмет из ове области. Одшколован је велики број студената који су добили основна знања из нанотехнологија, али и мањи број, око 30-40 који је радио своје мастер и докторске тезе из ове области. Машински факултет у Београду је матичан за нанотехнологије и биомедицинско инжењерство на Универзитету у Београду. И на другим факулететима у Србији постоје наставници који се баве нанотехнологијама. Међутим, истраживања већ годинама нису синхронизована, а нису ни финансирана на адекватан начин од стране државе. Привреда није на том степену да може да финансира развој и примену нанотехнологија.
Где смо позиционирани у односу на свет?
Почетком 90-тих били смо у првих пет лабораторија у свету. У априлу 1992. године смо у НаноЛабу на Машинском факултету у Београду снимили са атомском резолуцијом молекул Ц60, а годину дана касије смо са још четири научника из САД публиковали прву књигу из нанотехнологија. А онда су дошле санкције и друштвене недаће које су знатно утицале на даља истраживања не само у овој области него генерално. Држали смо се колико смо могли, одржавали смо пламичак наде за боље „сутра”, све до 2006. године када смо живнули јер је пројекте из нанотехнологија почело финасирати Министарство за науку и технолошки развој, појавио се и слабашан „ветар у леђа” од стране домаћих и иностраних инвеститора. Међутим, 2018. године долази до значајније подрашке развоју производа на бази нанотехнологија. Успели смо да развијемо, патентирамо и производимо нано-квантну супстанцу за козметику и биомедицинску примену. Посебно интересантан нанотехнолошки производ су и нанофотонска сочива како за свакодневну употребу тако и за потербе офтамологије. Ово је резултирало да имамо пет патената из ове области , а добили смо и неколико светских признања за производе на бази нанотехнологија.
Када бисте могли да замислите где ћемо бити за 5,10,20 година у овој области ми као Србија, али и ми као човечанство?
Тешко је коректно одговорити на ово питање, али можемо подстакнути читаоце да и они „маштају”. Пре свега треба рећи да су нанотехнологије данас у стању „каменог доба”. Што се тиче света, улагања како државног тако и приватног сектора појединих земаља као што су Америка, Русија, Кина, Јапан су огромна. Сада већ постоје ствари на бази нанотехнологија за које ћемо сазнати тек за 10-15 година, то су производи за космичке и војне потребе, али такође и производи у области квантних рачунара и медицине. Што се тиче Србије трудићемо се да не будемо „избачени из иге”, а која ће нам бити позиција на светској сцени то је веома тешко предвидети.
Извор: Политика
