Nanotehnologije se mogu upotrebiti u skoro u svim oblastima. Za sada prednjače istraživanja i moguća primena u vojne svrhe.
Svetski poznati stručnjak u oblasti nanotehnologija, profesor Đuro Koruga kaže da je od detinjstva bio zainteresovan za tehniku, odrastao uz parnu mašinu, a diplomirajući na Mašinskom fakultetu samo je nastavio da produbljuje svoja znanja. Danas veruje da su nanotehnologije jedan od najrevolucionarnijih izuma, posle vatre i točka koji su nekada davno izmenili ljudsku civilizaciju. U razgovoru za „Politiku” prof. Dr Đuro Koruga objašnjava kako vidi razvoj nanotehnologija i njihovu primenu.
Šta je Vas zaintrigiralo i kako ste se posvetili istraživanjima u oblasti nanotehnologija?
Nekoliko faktora je uticalo na to da se bavim nanotehnologijama. U toku studija sam se zainteresovao za odnos čoveka i mašine, pa sam kao inženjer trebao sagledati mogućnosti njihovog optimalnog funcionisanja, odnosno njihovog sadejstva kako u proizvodnom inženjerstvu, stvaranju novih mašina tako i u biomedicinskom inženjerstvu. To se nije moglo uraditi ako dobro ne poznajete funkcionisanje ljudskog organizma. Od molekularnog, nano nivoa do funcionisanja organizma kao celine. Da bi se na adekvatan način dao odgovor na ove izazove kao inženjer morao sam se posvetiti izučavanju bioloških sistema sa sistemskog aspekta, što je dovelo do zajedničkog doktorata Mašinskog i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Kao drugo, u školovanju treba da imate dobre učitelje, nastavnike i profesore koji treba da vas ne samo nauče nastavno gradivo nego svojim primerom da vas motivišu za novim saznanjima. Ja sam imao tu sreću da sam u osnovnoj i srednjoj školi, kao i na fakultetu imao po nekoliko sjajnih pedagoga koji nisu tražili samo znanje, nego i odgovore na pitanja. A taj pristup vodio je razvijanju mašte koja je bila preduslov za kreativnost. A treće je sreća, kada se u pravo vreme nađete na pravom mestu. Da nisam početkom 80-tih godina prošlog veka boravio u SAD i Japanu, gde su započete nanotehnologije, verovatno se ne bih bavio ovom oblasti.
Koji do sada poznati pronalazak je pandan dostignucima u oblasti nanotehnologija?
Nanotehnologije su prekretnica u dosadanjem ljudskom stavralaštvu. Ako izuzmemo najveća dostignuća u razvoju ljudske civilizacije kao što su ovladavanjem vatrom i pronalazak točka, onda su otkriće obrtnog magnetnog polja i nuklearne energije ono sa čime se nanotehnologije mogu porediti. Zašto? Pa, treba da znamo da se na nano nivou prožimaju klasični i kvantni efekti materije. Stvaranje kvantnih naprava i računara kombinovano sa veštačkom inteligencijom otvoriće mogućnosti za otkrivanje novih metode i stvaranje novih tehnika koje mogu imati nesagledive posledice za ljudsko stvaralaštvo. Ali, kao što se nuklearna energija može upotrebiti za dobrobit čoveka, a i za uništenje, tako se i nanotehnologija može upotrebiti za unapređenje dijagnostike i terapije, ali i za destukciju funcionisanja našeg organizma kako na fiziolopkom tako i na mentalnom planu. Zato se u obrazovanju i vaspitanju mora više pažnje pokloniti razvoju sveti, etičnosti u životu, odnosno mentalnoj higijeni i zdravlju. Ne sme se dozvoliti „dinosauruski” tip civilizacije, ogromno telo (besomučna trka za materijalnim dobrima i novcem), a mala glava-mozak (nedovoljno znanja kako na advekatan način da upotrebimo ono sto smo stvorili).
Koliko je nanotehnologija značajna iz ugla poboljšanja kvaliteta života ljudi?
Imajući u vidu da se osnovni biološki procesi dešavaju na biomolekularnomi ćelijskom nivou, odnosno nano to je značaj nanotehnoloških naprava za reparaciju ovih struktura i ćelija od izuzetnog značaja. Takođe, i nanotehnološke supstance koje imaju isti simetrijski tip elektronskih stanja, vibracionih, rotacionih i translacionih dinamika kao i biomolekuli može biti od izuzetnog značaja. Ako bi napravili takve supstance koje bi mogle delovati na reparaciju telomera moglo bi se usporiti starenje i produžiti životni vek čoveka i do 120 godina. Takođe, starenje bi se moglo usporiti ako bi se razvila metoda „nanomedicina na bazi vode” i došlo se do regulacije brzine prenosa signala kroz vodu koji su odgovorni za sinhronaizaciju i destrukciju procesa u ljudskom organizmu. U mladosti brzina signala za sinhronizaciju je brža, ali u srednjim godinama signali destrukcije počinju da preovlađuju, postaju brži, tako da u poznim godinama dovode do biološke smrti organizma.
U kojim segmentima su najznačajnije primene nanotehnologija?
Nanotehnologije se mogu upotrebiti u skoro u svim oblastima. Za sada prednjače istraživanja i moguća primena u vojne svrhe. U automobilskoj industriji, stvaranje tankih slojeva na „limariji” automobila, tako da se grebanjem ne mogu oštetiti kola. Ili izrada šoferšajbni sa takvim nano porama da je adhezivna sila toliko mala da prašina i kapi kiše same, bez brisača, klize i ostavljaju čista stakla. U stomatologiji za implante, oralnu higijenu. U oftamologiji takođe, jer se od nanofotonskih materijala mogu napraviti sočiva koja menjaju spektar ulazne svetlosti tako da se stvara optički spektar koji ne oštećuje očne strukture, a mnogo je kompatibilniji sa neurofizioločkim preocesima u mozgu. U avio i kosmičkoj industriji stvaraju se nano vlakna koja su lakša, a imaju mnogo bolju elastičnost, otpornost na habanje, zagrevanje. Pored primene u medicini, bolja dijagnostika na bazi poboljšanja kontarsta slike ili u terapiji melanoma, jedna od najznačajnijih primena je u kozmetici.
Da li Srbija ima dosta istraživača, prema Vašem mišljenju, u ovoj oblasti?
Mnogi fakulteti i Instituti u Srbiji imaju istraživače, pa i laboratorije koje se bave nanotehnologijama. Tako na primer Mašinski fakultet u Beogradu od 1992. godine ima opremu za nanotehnološka istraživanja, a od 2006. godine ima i predmet iz ove oblasti. Odškolovan je veliki broj studenata koji su dobili osnovna znanja iz nanotehnologija, ali i manji broj, oko 30-40 koji je radio svoje master i doktorske teze iz ove oblasti. Mašinski fakultet u Beogradu je matičan za nanotehnologije i biomedicinsko inženjerstvo na Univerzitetu u Beogradu. I na drugim fakuletetima u Srbiji postoje nastavnici koji se bave nanotehnologijama. Međutim, istraživanja već godinama nisu sinhronizovana, a nisu ni finansirana na adekvatan način od strane države. Privreda nije na tom stepenu da može da finansira razvoj i primenu nanotehnologija.
Gde smo pozicionirani u odnosu na svet?
Početkom 90-tih bili smo u prvih pet laboratorija u svetu. U aprilu 1992. godine smo u NanoLabu na Mašinskom fakultetu u Beogradu snimili sa atomskom rezolucijom molekul C60, a godinu dana kasije smo sa još četiri naučnika iz SAD publikovali prvu knjigu iz nanotehnologija. A onda su došle sankcije i društvene nedaće koje su znatno uticale na dalja istraživanja ne samo u ovoj oblasti nego generalno. Držali smo se koliko smo mogli, održavali smo plamičak nade za bolje „sutra”, sve do 2006. godine kada smo živnuli jer je projekte iz nanotehnologija počelo finasirati Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, pojavio se i slabašan „vetar u leđa” od strane domaćih i inostranih investitora. Međutim, 2018. godine dolazi do značajnije podraške razvoju proizvoda na bazi nanotehnologija. Uspeli smo da razvijemo, patentiramo i proizvodimo nano-kvantnu supstancu za kozmetiku i biomedicinsku primenu. Posebno interesantan nanotehnološki proizvod su i nanofotonska sočiva kako za svakodnevnu upotrebu tako i za poterbe oftamologije. Ovo je rezultiralo da imamo pet patenata iz ove oblasti , a dobili smo i nekoliko svetskih priznanja za proizvode na bazi nanotehnologija.
Kada biste mogli da zamislite gde ćemo biti za 5,10,20 godina u ovoj oblasti mi kao Srbija, ali i mi kao čovečanstvo?
Teško je korektno odgovoriti na ovo pitanje, ali možemo podstaknuti čitaoce da i oni „maštaju”. Pre svega treba reći da su nanotehnologije danas u stanju „kamenog doba”. Što se tiče sveta, ulaganja kako državnog tako i privatnog sektora pojedinih zemalja kao što su Amerika, Rusija, Kina, Japan su ogromna. Sada već postoje stvari na bazi nanotehnologija za koje ćemo saznati tek za 10-15 godina, to su proizvodi za kosmičke i vojne potrebe, ali takođe i proizvodi u oblasti kvantnih računara i medicine. Što se tiče Srbije trudićemo se da ne budemo „izbačeni iz ige”, a koja će nam biti pozicija na svetskoj sceni to je veoma teško predvideti.
Izvor: Politika
