У Галерији РТС-а 7. априла биће отворена изложба цртежа Уроша Тошковића „Линија која претходи времену“. Тим поводом, гост Културног дневника био је аутор изложбе, професор Владислав Шћепановић.
Kако сте приступили овој једној сложеној уметничкој појави, човеку који је био испред свог времена, који је био посебан, необичан, другачији, један од највећих мајстора цртежа, када је некадашња Југославија у питању?
– Да то је био велики изазов, за мене као некога ко није из прве руке везан за ту врсту поетике, и за мене је била једна врста проучавања његовог рада и инспиративног сазнања везаног за његов рад.
Са друге стране, такође ми је значило и познанство са колекционаром Ненадом Радовићем, који је заиста истински колекционар, у оном најбољем смислу те речи. Дакле, не у смислу тржишном, већ је неко ко је заљубљен у Тошковићев рад.
И с једне стране када смо размишљали о томе каква изложба треба да буде у Галерији РТС-а, а везана је за Тошковића, било нам је важно да прикажемо, једну колекцију, једно виђење Уроша Тошковића, али опет по избору колекционара, који има специјалан афинитет за његов рад и који је потпуно предан истраживању о његовом раду, што је реткост, када гледамо данашње колекционаре, који брину само о тржишту, профиту и тако даље. Већ је овде прича заиста о искреној љубави.
Тако с једне стране афирмишемо право колекционарство, с друге стране још једна изложба о Тошковићу која је специфична и из једног другог угла сагледана. Тако да мислим да ће то бити врло занимљиво за овај наше посетиоце.
И Ви као млад уметник бавили сте се човеком. Човек је негде централна тема Уроша Тошковића. Колико вам је близак по том неком егзистенцијалистичком темату?
– По егзистенцијалистичком смислу врло је близак. По самом ликовном изразу не, али по питању онога што представља његов његов цртеж, његов осврт на свет, његово размишљање о постојању у свету, о истини човека у свету, то је једна врста аутентичног израза, за коју ја сматрам, како га све више и више проучавам, заиста сматрам да је он један, рекао бих чак и филозоф, који се кроз естетику изражава у односу на савременост, савремену стварност.
Какав је његов цртеж? На чему настаје, каква је његова линија?
– Прво, имамо ту експресију у односу на свет, имамо експресију у односу на на рано његово детињство на Пелевом бријегу код Подгорице које је обликовало његову поетику у смислу тог првог доживљаја, прве експресије. Затим све оно што му се дешавало кроз живот, та уметничка фасцинација и његова емоционална структура која је реаговала на све, и добре и лоше стране живота, које које је проводио. Врло често су ту биле и неке породичне трагедије и све оно што је обликовало њега као његов емотивни однос, и у односу на све то његова реакција у односу на свет.
И онда имамо врло занимљиве неке његове виралне изјаве које би на први поглед биле баналне, али када их мало боље сагледате шта је хтео да каже, као и кроз његов цртеж, он у ствари осликава трагедију нашег времена, осликава сав тај грабеж, сву ту похлепу, све то што чини ову цивилизацију овом цивилизацијом, као једна врста одбијања да учествује у таквом злочину цивилизације којој припада.
Као такав бунтовник он и одлази са овог света. Дакле, он не дозвољава да има компромис када је у питању и стваралаштво, али и његов живот. Његов живот се поклапа са његовим стваралаштвом. Као ретко који уметник је у томе истрајан и управо зато и после његове смрти његова уметност живи истим интензитетом, ако не и јачим него док је он био са нама.
Извор: РТС
