Приредила: Мина Гезовић
Лабуд Драгић аутор је више збирки приповједака и кратких прича: Срам у катедрали, Који немају печата, Уочи трећих петова, Долином сенки, Дивљи анђео, Пандорини ветрови, и романа; У затонима Лете, Крв и вода, Беле ноћи сивог сокола и Кукавичја пилад, објављеног 2016. године, који је побрао значајне књижевне награде: Исидора Секулћ, Момо Капор, Светозар Ћоровић, Печат времена.
Управо је то Драгићево дјело било у епицентру промоције његовог цјелокупног стваралаштва коју су организовале јавне установе “Захумље” и Народна библиотека “Његош”, у оквиру трибуне “Свободијада”.
„Тај вишеструко занимљив и актуелан, нарочито у контексту савремених збивања у Црној Гори, говори о комитском покрету, који настаје након аустријске окупације 1916. године и који чине слободари, надахнути вјековном витешком борбом за крст часни и слободу златну. Међутим, после Великог рата и стварања заједничке државе са Србијом, организују се групе присталица краља Николе, финансираних од италијанске владе. Ови одметници су узели, лажно се представљајући, часно име комита и пљачкањем и терорисањем сопственог народа имали за циљ да изазову крвопролиће међу браћом и врате краља Николу на престо”, казао је књижевник Будимир Дубак.
“Генеза тог зла резултирала је наредном генерацијом „кукавичјих пилади“, која су у Другом свјетском рату повела у Црној Гори крваво, братоубилачко коло. Своје каиновске злочине су именовали као „лијева скретања“. Објавили су рат Богу, српском народу и његовој православној вјери. Проглашењем борбеног атеизма и црногорске нације, они су, са позиције државне власти, започели дехристијанизацију и расрбљавање Његошеве Црне Горе”,– истакао је Дубак.
Роман “Кукавичија пилад” говори и о суноврату једне породице и суноврату патријахалног морала под утицајем политике и политичких побједа, казао је проф. др Саво Марковић.
“Кроз овај роман провејава то да је утицај политике разградио породицу, утицао на основне друштвене вриједнсоти и довео до ерозије тог тзв. Патријахалног морала за који је чувени професор београдског Правног факултета, Радомир Лукић, својевремено говорио да је то најбољи и најузвишенији морал од свих морала који су познати људском роду”, нагласио је Марковић.
“У оквиру наратива о породици Башовић, Драгић осликава апсолутистичку владавину књаза Николе у деценијама које су претходиле уједињењу, потом Краљеве планове у емиграцији и организовање група за одлазак у Црну Гору које су, путем насиља и терора, требале да омогуће повратак “исхлапљелог” Краља у отаџбину”, казао је проф. др Будимир Алексић.
“У злочиначким активностима тих група Драгић види зачетке деструктивне идеологије и суноврата Црне Горе у периоду од 1997. до 2020. године, утемељене на антисрпству, која се одрекла цјелокупне своје историје, традиције и чији је Парламент донио Декларацију о поништењу одлука Подгоричке скупштине. Та нова, антињегошевска Црна Гора, према виђењу аутора овог романа, је “кукавичије јаје” у којој нема мјеста за историјске, моралне и духовне вриједности”, нагласио је Алексић.
Аутор је надахнуће за роман “Кукавичија пилад” пронашао у научном раду историчара Драга Мастиловића
“То је докторска студија са насловом “Прилике у Херцеговини од 1918. до 1929.” и ту су детаљно дате појединости о целом овом догађају и ја сам почео да пишем. Прво сам написао књигу “Крв и вода”, која је, на неки начин, увод или неко предворје ове приче и одједном ме је спопала та прича, просто та идеја људи да нешто они могу да промене”, истакао је аутор.
Ауторско вече књижевника Лабуда Драгића, које је уприличено у оквиру августовског репертоара Никшићке културне сцене, модерирала је пјесникиња, Милица Бакрач.
Извор: РТНК
