Финска и Шведска у НАТО-у – корак ка рату или ка миру. Ако питате Финску и Шведску, искорачиле су ка стабилности евроатлантског подручја. Пријем ће нове чланице учинити безбеднијим, НАТО јачим, а све заједно сигурнијим, уверен је Јенс Столтенберг. Еуфорија због проширења може бити и краткорочна, тумачи се.
Пријем Шведске и Финске у НАТО прва је ратификовала Канада. Чланство ће добити када свих 30 чланица у националним парламентима учине то исто. Ово је добар дан за Финску и Шведску и добар дан за НАТО, каже генерални секретар Алијансе, али и даље стоји питање – да ли потез, који Хелсинки и Стокхолм виде као подизање сопствене безбедности, отвара могућност новог фронта у Европи.
Финска и Шведска у НАТО-у – корак ка рату или ка миру. Ако питате Финску и Шведску, искорачиле су ка стабилности евроатлантског подручја. Пријем ће нове чланице учинити безбеднијим, НАТО јачим, а све заједно сигурнијим, уверен је Јенс Столтенберг. Еуфорија због проширења може бити и краткорочна, тумачи се.
„Дугорочно да је то један несрећан заокрет уопште Европе ка милитаризацији и поновном пропуштању шансе, да је она – као једна цивилна сила и организација која је настала као одмеравање својих одговора након Другог светског рата ка патњама и деструкцији – направила пун круг и поново се враћа ка милитаризацији као једином одговору на сукобе“, сматра Радмила Накарада, професорка Факултета политичких наука.
Милан Игрутиновић са Института за европске студије наводи да Европа свакако има проблем.
„Да ли ће ширење НАТО-а, које је извесно, а верујем да ће допринети даљој подели: с једне стране рат у Украјини, с друге политички колапс поделе са Русијом и НАТО који сада има целу границу ка Русији на Карелијској превлаци и полуострву Коми, тако да се нова линија поделе успоставља“, каже Игрутиновић.
Русија је најавила да ће одговорити. Не и како. Руске снаге држале су се подаље од границе са Финском. Сада ће се приближити, оцењује се. А и спекулише – војна база НАТО-а могла би да буде на тек 20-ак километара од Русије.
„С обзиром на реакције Русије, ни НАТО не жели да то буде нека нова линија фронта, колико само да пошаље поруку: ми ово сматрамо стабилизацијом, имамо две нове чланице, а видећемо шта ће да буде. Не треба ни једној страни нови фронт. Мислим да ће ствари остати какве јесу само на политичкој сигнализацији ко се где налази, а војне ефективе можемо видети можда тек у неком наредном кораку за дужи временски период“, додаје Игрутиновић.
Накарада напомиње да постоји бојазан да је на помолу и нуклеарни рат ако једна страна буде сатерана у ћошак, да ће то бити једина опција – тако да је питање какав ће одговор бити изнуђен, а какав ће одговор бити смишљен.
„Милијарде имате на овој страни које покушавају да пронађу своје одговоре и своје институционалне аранжмане, то значи да ћемо имати много укрштених гласова и вероватно и нових сукоба“, указује професорка Накарада.
Најбржи процес приступања после брзог „пеглања“ турских услова.
Шведска је напустила два века чувану, Финска више од седам деценија одржавану неутралност, као одоговор на рат у Украјини.
Извор: РТС
