Finska i Švedska u NATO-u – korak ka ratu ili ka miru. Ako pitate Finsku i Švedsku, iskoračile su ka stabilnosti evroatlantskog područja. Prijem će nove članice učiniti bezbednijim, NATO jačim, a sve zajedno sigurnijim, uveren je Jens Stoltenberg. Euforija zbog proširenja može biti i kratkoročna, tumači se.
Prijem Švedske i Finske u NATO prva je ratifikovala Kanada. Članstvo će dobiti kada svih 30 članica u nacionalnim parlamentima učine to isto. Ovo je dobar dan za Finsku i Švedsku i dobar dan za NATO, kaže generalni sekretar Alijanse, ali i dalje stoji pitanje – da li potez, koji Helsinki i Stokholm vide kao podizanje sopstvene bezbednosti, otvara mogućnost novog fronta u Evropi.
Finska i Švedska u NATO-u – korak ka ratu ili ka miru. Ako pitate Finsku i Švedsku, iskoračile su ka stabilnosti evroatlantskog područja. Prijem će nove članice učiniti bezbednijim, NATO jačim, a sve zajedno sigurnijim, uveren je Jens Stoltenberg. Euforija zbog proširenja može biti i kratkoročna, tumači se.
„Dugoročno da je to jedan nesrećan zaokret uopšte Evrope ka militarizaciji i ponovnom propuštanju šanse, da je ona – kao jedna civilna sila i organizacija koja je nastala kao odmeravanje svojih odgovora nakon Drugog svetskog rata ka patnjama i destrukciji – napravila pun krug i ponovo se vraća ka militarizaciji kao jedinom odgovoru na sukobe“, smatra Radmila Nakarada, profesorka Fakulteta političkih nauka.
Milan Igrutinović sa Instituta za evropske studije navodi da Evropa svakako ima problem.
„Da li će širenje NATO-a, koje je izvesno, a verujem da će doprineti daljoj podeli: s jedne strane rat u Ukrajini, s druge politički kolaps podele sa Rusijom i NATO koji sada ima celu granicu ka Rusiji na Karelijskoj prevlaci i poluostrvu Komi, tako da se nova linija podele uspostavlja“, kaže Igrutinović.
Rusija je najavila da će odgovoriti. Ne i kako. Ruske snage držale su se podalje od granice sa Finskom. Sada će se približiti, ocenjuje se. A i spekuliše – vojna baza NATO-a mogla bi da bude na tek 20-ak kilometara od Rusije.
„S obzirom na reakcije Rusije, ni NATO ne želi da to bude neka nova linija fronta, koliko samo da pošalje poruku: mi ovo smatramo stabilizacijom, imamo dve nove članice, a videćemo šta će da bude. Ne treba ni jednoj strani novi front. Mislim da će stvari ostati kakve jesu samo na političkoj signalizaciji ko se gde nalazi, a vojne efektive možemo videti možda tek u nekom narednom koraku za duži vremenski period“, dodaje Igrutinović.
Nakarada napominje da postoji bojazan da je na pomolu i nuklearni rat ako jedna strana bude saterana u ćošak, da će to biti jedina opcija – tako da je pitanje kakav će odgovor biti iznuđen, a kakav će odgovor biti smišljen.
„Milijarde imate na ovoj strani koje pokušavaju da pronađu svoje odgovore i svoje institucionalne aranžmane, to znači da ćemo imati mnogo ukrštenih glasova i verovatno i novih sukoba“, ukazuje profesorka Nakarada.
Najbrži proces pristupanja posle brzog „peglanja“ turskih uslova.
Švedska je napustila dva veka čuvanu, Finska više od sedam decenija održavanu neutralnost, kao odogovor na rat u Ukrajini.
Izvor: RTS
