Пише: Милош Лалатовић
Као сто људи имају право, упркос томе, што су се родили у одређеној религиозној групи, да се изјасне као атеисти, исто би требало имати разумијевање и за друге опције. Рецимо, ако је неко рођен у одређеној етничкој средини, не мора да се изјашњава тако, како је рођен, иако то може бити људима чудно. Може да се изјасни као анационалан. Човјек, који не припада ниједној националности. Не, да не жели да се изјасни, него да му је националност, само одсуство било које нације. Неко је рођен у једној држави, континенту, припада одређеној раси, а неко, ко је све супротно, исто да буде по националности, анационалан .
Вјероватно, кад би се промовисала ова идеја ,тј, кад би се људима објаснило да не морају да се национално изјашњавају, не, да не желе да се изјасне, него да се изјашњавају као анационални, значајан број би се изјаснио тако. Кад се гледа националност неких људи из прошлости, увијек те ова, те она, а, можда се неко тако изјашњавао, јер је мислио да не може другачије. Упитник при запошљавању, или било чему, националност-анационалан. Онда би почела расправа, да не може то, такво нешто не постоји. Друга страна би могла да одговори, да постоји, очигледно, чим се он тако изјашњава.
Временом све више и више људи би се тако изјашњавало. Онда би постојала опасност од анационалног национализма, па и шовинизма. Ако се не изјашњавате анационално бићете дискриминисани. Шта сте по националности, Србин, Хрват, Црногорац, Мађар, нема за вас добити. Само за анационалне. Онда би се удружили некадашњи српски, хрватски, црногорски шовинисти, против анационалних шовиниста. Врло могућа будућност, иако дјелује немогуће. Шта сте по националности? Анационалан.
