- априла текуће године, четири дана након званичног почетка нове офанзиве руске армије на истоку Украјине, генерал-мајор Рустам Сахибназарович Минекајев иступио је са неочекиваном изјавом да након Донбаса постоји план за заузимање целе украјинске црноморске обале у циљу пробијања коридора до Придњестровља где су, по његовим речима, „такође приметни случајеви дискриминације рускојезичног становништва“.
Пише: Александар Ђокић
Изјава није била неочекивана само зато што још ниједан руски званичник није помињао Придњестровље у контексту руско-украјинског конфликта, већ зато што је генерал-мајор Минекајев заменик команданта Централног војног округа задужен за војно-политичка питања (политрук за оне који се још увек сећају новоговора из епохе СССР). Дакле, ради се о човеку који не учествује у командовању војним снагама у борбеним дејствима, а такође о Централном војном округу који је заједно са Западним војним округом претрпео велику критику услед неуспешних операција на северу Украјине. Командовање конкретном војном операцијом предато је у потпуности Јужном војном округу, чији је командант Александар Владимирович Дворников имао знатно више успеха у току руско-украјинског сукоба.
Сви релевантни светски медији обратили су пажњу на изјаву политурка Минекајева, али није било јасно да ли његова изјава оцртава намере руског руководства или пак неког његовог дела. У међувремену, кроз само три дана, у Придњестровљу су спроведена три демонстративна терористичка акта. 25. априла, дан након Ускрса када у Придњестровљу јавне институције не раде, усред бела дана два мушкарца су извршила напад на Министарство државне безбедности ове непризнате републике из ручних бацача граната совјетске производње. Приликом напада је нанесена мања материјална штета згради, а нико није повређен јер је здање министарства било празно. У раним јутарњим сатима 26. априла дигнуте су у ваздух две велике радио антене на отвореном, које се налазе у централном делу Придњестровске републике. Трећи напад је наводно извршен на војну касарну близу града Бендер, који се налази уз територију коју контролише Молдавија. Наводни напад зато што за прва два акта постоје фото и видео сведочанства док за трећи знамо само из обавештења Министарства одбране Придњестровља.
Након ових загонетних напада без жртава, огласио се лидер Доњецке народне републике, Денис Пушилин, који је изјавио да би након што руска армија успе да се пробије на границе Доњецке и Луганске области следећа фаза операције требало да се пребаци на Придњестровље и „пограничне области из којих украјинска армија гранатира руску територију“ (вероватно се мисли на Харковску област). У самом Придњестровљу власти су прогласиле највиши степен опасности од терористичких аката и укинуле сва дешавања везана за прославу Дана победе 9. маја. У Молдавији је председница Маја Санду, која је прозападно оријентисана, саопштила о хитној седници Савета националне безбедности где ће се разматрати ескалација насиља у Придњестровљу. Шта ово може значити? Најлогичније објашњење би било да уколико Русија планира да спроведе опсаду Николајева и Одесе, како би заузела целу украјинску црноморску обалу она мора да задејствује више живе силе у борбама. Општа мобилизација у Придњестровљу би омогућила доступ каквим-таквим допунским борбеним снагама.
Актуелна стратегија руског руководства у овом рату досад је била да мобилише све што се може мобилисати ван саме Русије, то јест да грађани Русије буду последњи који ће бити принудно слати на фронт. Зато се спроводи општа мобилизација у Донбасу, а украјински извори тврде да Русија покушава да покрене и мобилизацију у заузетим областима на југу Украјине – Херсонској и Запорошкој. У Придњестровљу по последњим проценама живи око 465 хиљада људи. Национални састав ове самопроглашене републике, чију независност не признаје ни сама Русија, чине: 34% Руси, 33% Молдавци, 26,7% Украјинци, 2,8% Бугари, 0,7% Гагаузи и 0,6% Белоруси. То су званични подаци од придњестровских власти из 2015. године. Званични језици у Придњестровљу су руски, украјински и молдавски (искључиво верзија на ћирилици). Конфликт између Молдавије и Придњестровља дуги низ година се налази у замрзнутој фази без икаквих војних дејстава са било које стране. Граница између Молдавије и Придњестровља је пропусна, део житеља Придњестровља ради у Молдавији без икаквих проблема. Нешто мање од половине грађана Придњестровља има и руско држављанство, а многи се одлучују да преко Молдавије добију румунски пасош и прилику за живот у Европској унији.
У Придњестровљу се налази контингент руске армије који броји око 1. 800 људи без озбиљне количине тешке технике. Официрски кадар се тамо размешта из саме Русије, док је већина војника из Придњестровља. Осим тога, постоји и мала придњестровска армија која броји 8 хиљада војника (у идеалном случају уз мобилизацију), такође без озбиљне количине тешке технике. Видимо да би сваки независни напад руских снага из Придњестровља на Одесу био самоубиствен, али ако се руска армија пробије до Одесе са истока, из правца Херсона, онда би јој у опсади града значио сваки младић из Придњестровља. Наравно, у овом тренутку све је то под великим знаком питања јер руска армија није још ни близу завршетка операције у Донбасу, а за истовремену офанзиву на другим правцима тренутно нема довољно људства на располагању. Ток и губици приликом Донбаске офанзиве одредиће могућност даљег напредовања на југу Украјине, без делимичне мобилизације у Русији. Делује да се за сваки случај у Придњестровљу спрема општа мобилизација и провођење преко потребне вишемесечне обуке тамошњих младића, који сада и нису способни за рат. Пошто је сваки четврти грађанин Придњестровља Украјинац по националности тешко је очекивати да ће међу њима владати бог зна какав ентузијазам за ратовање против својих сународника, што такође треба имати у виду.
У случају да овај оптимистични сценарио тока рата за руску страну буде реализован (заузет Донбас са малим губицима у живој сили) и руска армија изведе напад на Одесу са две стране, остаје отворено питање да ли ће Молдавија онда покушати да врати Придњестровље силом. Можемо претпоставити да ће за то имати индиректну подршку НАТО, особито Румуније која деценијама гаји претензије на Молдавију, док ће услед опсаде Одесе Придњестровље остати слабо брањено. Тешко је замислити сценарио тајне или отворене опште мобилизације у Придњестровљу у коме Молдавија неће узвратити истом мером. Како време одмиче, а Украјина остаје на ногама, руско руководство вуче све рискантније и рискантније потезе.
