Снага опозиционих протеста крије се у мотивисаности учесника који слободном вољом долазе не би ли Србију ослободили од ненормалности у коју је обмотана. Напредњачки протест је показао слабу мотивисаност статиста, али врху странке зато мотивације за опстанак на власти не недостаје, јер се они одавно не питају за ким пиштаљка на улици пишти, знају да пишти њима
Није у суботу нешто пре шестог поподневног сата стала киша, није сунце пробило облаке, није изнад Београда заблистала дуга. Ако је неко од учесника или навијача четвртог протеста “Србија против насиља” тражио неки знак на небу који би указивао на победу грађанског добра против напредњачког зла, није га нашао.
Као што су се неки злурадо смејали док су људи довучени из целе Србије и региона киснули и мокри и промрзли чекали кулминацију скупа “Србија наде” у режији Александра Вучића, тако мора да су се председник “свих грађана” Србије и његова напредњачка свита церили над потопом у коме се дан касније обрео супарнички табор, само што своја озарена лица овог пута нису окачили на Инстаграм.
Одржани један за другим под истим невременским околностима, ова два масовна народна скупа открила су слабости и снагу обе стране.
Онај у петак, партијско-државни, дичио се јасном хијерархијском структуром и чврстом организацијом, неограниченим ресурсима и моћном медијском логистиком. Његова слабост је била видно немотивисана армија спремна да дезертира чим попусти пажња наџорних органа. Планиран као кулминација прве декаде личне власти Александра Вучића, ни учесници митинга “наде”, ни његови сазивачи нису доживели никакву катарзу. Покислу ствар су потом пеглали ТВ Пинк и остале телевизије са националном фреквенцијом, целебрирајући манифестацију “којој је присуствало 200.000 одушевљених људи”, глорификујући љубав народа према његовом једном једином вођи.
А онај суботњи скуп је опет једном показао организационе мањкавости, нејасану командну структуру, одсуство било каквих ресурса и бесциљност. Његова снага је била веома мотивисана мировна трупа добровољаца, слободних људи који се својом вољом боре за нешто, у шта верују. Снага овог протеста лежи и у видној бројности подмлатка демонстрантских првобораца зашлих дебело у шесту деценију живота испуњеног уличним протестима против накарадних власти. Ти грађани ће и 2. јуна изаћи на улице Београда, без обзира на сунце, кишу или град јер их тишти ненормалност у коју је Србија опет једном замотана.
И излазиће на улице да вичу “оставке” и дувају у пиштаљке док год им се чини да протести против насиља некуда воде. Етапна мала победа у суботу је била, да је РТС на самом почетку “Дневника” прилично коректно известио да се неки људи, којих има много, испод његових прозора буне што их недељама игнорише.
А шта би било да се поворка протеста “Србија против насиља” упутила ка телевизији Пинк? Одузимање националне фреквенције телевизији Хаппy и телевизији Жељка Митровића због сејања неистина, промоције агресије и насиља и разбуктавања мржње, је један од првих и званичних захтева ових протеста. Напредњачка власт је спремна да толерише блокаду међународних саобраћајница, али би врло вероватно ангажовала жандармерију да спречи да се овако масован протест приближи приватној телевизији Пинк која се налази у пешачком домету.
И шта сад? Власт под командном палицом Вучића ће чинити, што је и до сада чинила у оваквим случајевима: чекаће да се протести издувају и за то време креирати паралелну стварност у медијима које контролише. И да не буде забуне: ако истраживања јавног мњења не буду показивала јасну победу Српске напредне странке или оног Вучићевох “Покрета за државу” у настајању, никаквих превремених избора неће бити.
А опозициони лидери ће покушавати да одржавају мотивицију противника ове и овакве власти да долазе на протесте који за циљ имају промену Србије, уместо да пакују кофере и ваде студентске и радне визе у западним земљама.
Ако је напредњачки протест показао слабу мотивисаност статиста, врху Напредне странке мотивације за опстанак на власти не недостаје, јер се они одавно не питају за ким пиштаљка на улици пишти, знају да пишти њима.
Андреј Ивањи
Извор: Време
