- aprila tekuće godine, četiri dana nakon zvaničnog početka nove ofanzive ruske armije na istoku Ukrajine, general-major Rustam Sahibnazarovič Minekajev istupio je sa neočekivanom izjavom da nakon Donbasa postoji plan za zauzimanje cele ukrajinske crnomorske obale u cilju probijanja koridora do Pridnjestrovlja gde su, po njegovim rečima, „takođe primetni slučajevi diskriminacije ruskojezičnog stanovništva“.
Piše: Aleksandar Đokić
Izjava nije bila neočekivana samo zato što još nijedan ruski zvaničnik nije pominjao Pridnjestrovlje u kontekstu rusko-ukrajinskog konflikta, već zato što je general-major Minekajev zamenik komandanta Centralnog vojnog okruga zadužen za vojno-politička pitanja (politruk za one koji se još uvek sećaju novogovora iz epohe SSSR). Dakle, radi se o čoveku koji ne učestvuje u komandovanju vojnim snagama u borbenim dejstvima, a takođe o Centralnom vojnom okrugu koji je zajedno sa Zapadnim vojnim okrugom pretrpeo veliku kritiku usled neuspešnih operacija na severu Ukrajine. Komandovanje konkretnom vojnom operacijom predato je u potpunosti Južnom vojnom okrugu, čiji je komandant Aleksandar Vladimirovič Dvornikov imao znatno više uspeha u toku rusko-ukrajinskog sukoba.
Svi relevantni svetski mediji obratili su pažnju na izjavu politurka Minekajeva, ali nije bilo jasno da li njegova izjava ocrtava namere ruskog rukovodstva ili pak nekog njegovog dela. U međuvremenu, kroz samo tri dana, u Pridnjestrovlju su sprovedena tri demonstrativna teroristička akta. 25. aprila, dan nakon Uskrsa kada u Pridnjestrovlju javne institucije ne rade, usred bela dana dva muškarca su izvršila napad na Ministarstvo državne bezbednosti ove nepriznate republike iz ručnih bacača granata sovjetske proizvodnje. Prilikom napada je nanesena manja materijalna šteta zgradi, a niko nije povređen jer je zdanje ministarstva bilo prazno. U ranim jutarnjim satima 26. aprila dignute su u vazduh dve velike radio antene na otvorenom, koje se nalaze u centralnom delu Pridnjestrovske republike. Treći napad je navodno izvršen na vojnu kasarnu blizu grada Bender, koji se nalazi uz teritoriju koju kontroliše Moldavija. Navodni napad zato što za prva dva akta postoje foto i video svedočanstva dok za treći znamo samo iz obaveštenja Ministarstva odbrane Pridnjestrovlja.
Nakon ovih zagonetnih napada bez žrtava, oglasio se lider Donjecke narodne republike, Denis Pušilin, koji je izjavio da bi nakon što ruska armija uspe da se probije na granice Donjecke i Luganske oblasti sledeća faza operacije trebalo da se prebaci na Pridnjestrovlje i „pogranične oblasti iz kojih ukrajinska armija granatira rusku teritoriju“ (verovatno se misli na Harkovsku oblast). U samom Pridnjestrovlju vlasti su proglasile najviši stepen opasnosti od terorističkih akata i ukinule sva dešavanja vezana za proslavu Dana pobede 9. maja. U Moldaviji je predsednica Maja Sandu, koja je prozapadno orijentisana, saopštila o hitnoj sednici Saveta nacionalne bezbednosti gde će se razmatrati eskalacija nasilja u Pridnjestrovlju. Šta ovo može značiti? Najlogičnije objašnjenje bi bilo da ukoliko Rusija planira da sprovede opsadu Nikolajeva i Odese, kako bi zauzela celu ukrajinsku crnomorsku obalu ona mora da zadejstvuje više žive sile u borbama. Opšta mobilizacija u Pridnjestrovlju bi omogućila dostup kakvim-takvim dopunskim borbenim snagama.
Aktuelna strategija ruskog rukovodstva u ovom ratu dosad je bila da mobiliše sve što se može mobilisati van same Rusije, to jest da građani Rusije budu poslednji koji će biti prinudno slati na front. Zato se sprovodi opšta mobilizacija u Donbasu, a ukrajinski izvori tvrde da Rusija pokušava da pokrene i mobilizaciju u zauzetim oblastima na jugu Ukrajine – Hersonskoj i Zaporoškoj. U Pridnjestrovlju po poslednjim procenama živi oko 465 hiljada ljudi. Nacionalni sastav ove samoproglašene republike, čiju nezavisnost ne priznaje ni sama Rusija, čine: 34% Rusi, 33% Moldavci, 26,7% Ukrajinci, 2,8% Bugari, 0,7% Gagauzi i 0,6% Belorusi. To su zvanični podaci od pridnjestrovskih vlasti iz 2015. godine. Zvanični jezici u Pridnjestrovlju su ruski, ukrajinski i moldavski (isključivo verzija na ćirilici). Konflikt između Moldavije i Pridnjestrovlja dugi niz godina se nalazi u zamrznutoj fazi bez ikakvih vojnih dejstava sa bilo koje strane. Granica između Moldavije i Pridnjestrovlja je propusna, deo žitelja Pridnjestrovlja radi u Moldaviji bez ikakvih problema. Nešto manje od polovine građana Pridnjestrovlja ima i rusko državljanstvo, a mnogi se odlučuju da preko Moldavije dobiju rumunski pasoš i priliku za život u Evropskoj uniji.
U Pridnjestrovlju se nalazi kontingent ruske armije koji broji oko 1. 800 ljudi bez ozbiljne količine teške tehnike. Oficirski kadar se tamo razmešta iz same Rusije, dok je većina vojnika iz Pridnjestrovlja. Osim toga, postoji i mala pridnjestrovska armija koja broji 8 hiljada vojnika (u idealnom slučaju uz mobilizaciju), takođe bez ozbiljne količine teške tehnike. Vidimo da bi svaki nezavisni napad ruskih snaga iz Pridnjestrovlja na Odesu bio samoubistven, ali ako se ruska armija probije do Odese sa istoka, iz pravca Hersona, onda bi joj u opsadi grada značio svaki mladić iz Pridnjestrovlja. Naravno, u ovom trenutku sve je to pod velikim znakom pitanja jer ruska armija nije još ni blizu završetka operacije u Donbasu, a za istovremenu ofanzivu na drugim pravcima trenutno nema dovoljno ljudstva na raspolaganju. Tok i gubici prilikom Donbaske ofanzive odrediće mogućnost daljeg napredovanja na jugu Ukrajine, bez delimične mobilizacije u Rusiji. Deluje da se za svaki slučaj u Pridnjestrovlju sprema opšta mobilizacija i provođenje preko potrebne višemesečne obuke tamošnjih mladića, koji sada i nisu sposobni za rat. Pošto je svaki četvrti građanin Pridnjestrovlja Ukrajinac po nacionalnosti teško je očekivati da će među njima vladati bog zna kakav entuzijazam za ratovanje protiv svojih sunarodnika, što takođe treba imati u vidu.
U slučaju da ovaj optimistični scenario toka rata za rusku stranu bude realizovan (zauzet Donbas sa malim gubicima u živoj sili) i ruska armija izvede napad na Odesu sa dve strane, ostaje otvoreno pitanje da li će Moldavija onda pokušati da vrati Pridnjestrovlje silom. Možemo pretpostaviti da će za to imati indirektnu podršku NATO, osobito Rumunije koja decenijama gaji pretenzije na Moldaviju, dok će usled opsade Odese Pridnjestrovlje ostati slabo branjeno. Teško je zamisliti scenario tajne ili otvorene opšte mobilizacije u Pridnjestrovlju u kome Moldavija neće uzvratiti istom merom. Kako vreme odmiče, a Ukrajina ostaje na nogama, rusko rukovodstvo vuče sve riskantnije i riskantnije poteze.
