Субота, 14 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Слика и тон

Прича о књигама, Борхес, ја и идеална библиотека

Журнал
Published: 2. јун, 2024.
Share
Хорхе Луис Борхес, (Фото: xxz Magazine)
SHARE

Пише: Ђорђе Писарев

Идеална библиотека није антологија, која би требало да претендује да буде “бест оф”, избор најбољих књига у већ нечему (антологија савремене поезије од – до, најбоље приче 21. века, како ми то изаберемо, или већ некаква селекција најбољих песама о мачкама, људима и сличним чудноватим створењима), него би могла да буде збир оних дела што су идеалном читаоцу обележелила живот, али и сан, она дела која су му, доносећи естетско и спознајно задовољство, утицала на живот.

Онако, баш озбиљно, одређујући и именујући га као личност и као карактер. Као судбину.

Борхес, по многима и највећи писац 20. века, на пример, умео је да потисне сопствену сујету на коју је, признајмо, имао апсолутно право, и да искаже дивљење и захвалност оним писцима који су на њега утицали. Тако је креирао Вавилонски библиотеку, са делима за која је сматрао да су важна, битна и незаобилазна, а ту су места налазили и писци попут Ђованија Папинија (Огледало које измиче), из ниске омиљених дела фантастичке књижевности. Борхес никада није скривао ни имена и дела писаца које је волео, поштовао и сматрао да су и њега одредили као списатеља са идентитетом: Биој Касарес, Кафка, По, Шекспир, Сервантес, Џојс, Ниче, Оскар Вајлд, Р.Л. Стивенсон, Спиноза, Хесе, Лавкрафт, К.С. Луис, Шопенхауер, Сведенборг, Кјеркегор, Киплинг, Блејк, Велс, Бирс и Честертон…

Идеалне библиотеке нису ни профилисани избори попут чувене “Антологије француске фантастике” чувеног Зорана Мишића која је објављена у још чувенијој Нолитовој билиотеци Орфеј и у којој су се нашли сјајни писци, од Де Сада, Нодијеа, Меримеа, преко Мопасана, Нервала и Балзака, и наравно Лотреамона, до Бретона, Мишоа, до Мандијарга и Арабала. Није, свакако, ни колекција извесног Ђуиљма Брута Ићилиа Тиомелона, конта Либре-Каручија дела Сомаја, који се родио у Фиренци 1803. године, и сматра се једним од највећих крадљиваца књига. Узимајући у обзир мишљење трачера из седамнаестог века, Талмана д’Реоеа, да крађа књига није преступ осим у случају када се продају, овај колекционар је вишеструко заслужио да буде проскрибован као (обичан) лопов, а никако није заслужио да буде пример читаоца који је своју колекцију сачинио према естетским и духовно-естетским мерилима, јер је функционисао, једноставно, по критеријуму укради оно што можеш што скупље да продаш!

Моја лична Идеална библиотека није само давно успостављена листа књига без којих се не може. Са ње су, током не тако кратхих читалачких година, многе дела и писци поиспадали, а ипак много мање за мене вредних наслова (с тешкоћама) пристиже. Сада ме збуњује огромна љубав и страст коју сам гајио према роману “Ми” Замјатина или чак према Селинџеровом “Ловцу у ражи”, а да Хермана Хесеа и не спомињем, не само “Степског вука”, који делује наивно и неубедљиво, него и некад култну “Игру стаклених перли” која је готово цолокупно суштину и смисао изгубила развојем вештачке технологије, па већ и самом појавом компјутера, а да о гејмингу и виртуелној реалности и не говоримо.

Разговори о књижевности, Мангел и Борхес: Mythos, Hronos, Topos.

Али, остали су вечити стандарди, који умногоме зависе од особеног читалачког сензибилитета, попут романа Филипа К. Дика “Убик” и “Човек у високом дворцу”. Опет, некадашњи “тешки” фаворити, Бредберијев “Фаренхајт 451” или тако интензивне “Мистерије” Кнута Хамсуна, па чак и Жидови “Ковачи лажног новца” или “Подруми Ватикана” дискретно су ишчезле са моје листе – “Мочваре” и “Уска врата”, с друге стране, добили су додатне вредносне бодове – али су зато преживели наобични писци попут Бирса Александра Грина и Лавкрафта, па чак и скроз чудновати Каверин са својим још чудноватијим “Петим путником”. На мојој листи су и даље Борхесове “Маштарије” и “Мајстор и Маргарита” Булгакова, али и “Зима нашег незадовољства”, “О мишевима и људима” и “Улица сардина” Штајнбека, неке од Саројанових прича, Егзиперијев “Мали принц”, Керолова “Алиса…”, “Окретај завртња” Хенрија Џејмса, поготово “Авантуре Гордона Пима” Едгара Алана Поа и “Моби Дик” Мелвила, као и “Пацоловац” спомињаног Грина, новела за коју и даље мислим да једна од две-три најбоље које сам прочитао у животу (а тек “Господин Аркуларис” Конрада Ајкена или Јенсенова “Градива”?!).

Све споменуто је, наравно, врх леденог брега, тек мала ниска књига које прави читалац треба да упозна “за живота”; јер, где су ту фасцинантни романи попут “Великог Мона” Фурнијеа, “Чаробног брега”, “Јосифа и његове браће” и “Исповести Феликса Крула” Томаса Мана, “Белог хотела” Д.М. Томаса, Кафкиног “Замка” или “Златног магарца” Апулеја, “Сто година самоће” Маркеса или “Школица” Кортасара, “Пред огледалом” Каверина, “Дневника о Чарнојевићу” Црњанског и “Крила” Станислава Кракова?

Борхес и ја смо отворили своје карте, то јест открили тек део својих адута. А Ти, шта чекаш? Шта је у Твојој Идеалној библиотеци?

Извор: Дневник

TAGGED:БорхесДневникђорђе писаревПрича о књигама
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Ђуро Радосавовић: Копрца се Будва
Next Article Мирољуб Вучковић: Лавиринт кроз који треба проћи неоштећен

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Зоран Пауновић: Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана

Пише: Зоран Пауновић У историји најзначајније књижевне награде на свету било је не тако мало…

By Журнал

Десант кинеских аутомобила на Европу: Какав је одговор великих европских произвођача

Кина је у 2023. извезла електричне и хибридне аутомобиле вредне 40 милијарди долара, а највећи…

By Журнал

Бранко Жујовић: Гаокао – темељ кинеске меритократије

Пише: Бранко Жујовић Упркос наметнутом стереотипу о "једнопартијској диктатури", који подразумева доминацију принципа слепе подобности,…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ГледиштаСлика и тон

Најава дијалошке трибине: „Православље и хришћански Запад“

By Журнал
Слика и тон

Зоран Јанковић: У раскораку између жеља и стварности

By Журнал
Слика и тон

Бранислав Предојевић: Неиспричана прича о пионирима хард рока

By Журнал
Слика и тон

Милош Лалатовић: Прелест, звана боље вријеме

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?