Уторак, 5 мај 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Прича о породици Шобајић: Људи од пера и мисли који су изградили дух Никшића

Журнал
Published: 4. мај, 2026.
Share
Фото: Дан, Приватна архива
SHARE

Пише: Жељко Шапурић

Породица Шобајић, која се из Бјелопавлића доселила у Никшић 1877. године, одмах након ослобођења од Османског царства, убрзо је постала зачетник и носилац културног и просвјетног живота града под Требјесом.

Људи од пера и мисли, умјетници и предузетници – браћа Максим, Панто, Шћепан и Бошко, као и њихови потомци, нарочито Симо, Бранко, Илија и Петар – већ крајем 19. и у првој половини 20. вијека поставили су темеље културног и јавног живота старог Никшића.

Њихов допринос био је пресудан у обликовању грађанског духа града и његовом прерастању у значајно културно средиште. Управо захваљујући њиховој визији и иницијативи, Никшић је почео да добија обрисе модерног урбаног простора.

Породица Шобајић оставила је дубок и неизбрисив траг у културном, просвјетном, привредном и јавном животу града. Њихова предузимљивост и способност да организују институције биле су кључне у трансформацији некадашње турске касабе у модеран град са развијеним културним садржајима.

Како је за „Дан“ казала директорица ЈУ „Музеји и галерије Никшић“ Весна Тодоровић, цјеловита слика о значају ове породице захтијевала би обимна истраживања и систематизацију њихове богате заоставштине.

– Неопходно је сакупити све што су ови утемељивачи урбаног и културног живота Никшића написали и објавити у оквиру Сабраних дјела породице Шобајић – истакла је Тодоровић.

Максим и Бошко – Бекица Шобајић основали су 1881. године Друштво никшићке читаонице, из којег су проистекли прво позоришно друштво, књижара, пјевачко друштво и часописи. У то вријеме у граду су организовани и први концерти, балови, фотографске и биоскопске представе.

Фото: Дан, Приватна Архива

Максим Шобајић је био пјесник, хроничар, археолог аматер и сакупљач народних умотворина. У дјелу „У моје доба“, објављеном постхумно у издању његовог синовца Петра, оставио је драгоцјено свједочанство о породици и времену у којем је живио, пружајући упечатљиву слику развоја Никшића.

Бошко – Бекица Шобајић је био истакнути културни и друштвено-политички радник, предсједник Друштва никшићке читаонице и један од покретача Добровољног позоришног друштва. Био је драмски писац, глумац и редитељ, као и сарадник листова „Невесиње“ и „Оногошт“. У његовој режији никшићки дилетанти су 1892. године, на Требјешкој главици, извели Гогољевог „Ревизора“, док је осам година касније изведена драма „Опсада Никшића“. Представи је присуствовао и књаз Никола И, који га је 1895. године одликовао Крстом ИВ реда Даниловог ордена.

Симо Шобајић је био политичар и народни посланик, један од оснивача Занатлијско-радничког удружења и позоришног друштва, као и оснивач и уредник листа „Народна мисао“. Био је публициста, пјесник и приповједач, аутор студије „Црногорци“ (1910) и збирке приповиједака „Из кршног завичаја“ (1912).

Бранко Шобајић је био умјетник и привредник, али и пионир културног живота Никшића. Подигао је пржионицу јечма, стругару и парни млин, а као први никшићки фотограф аутор је најстарије разгледнице града из 1900. године. Био је власник првог биоскопа, организатор концерата и балова, као и покретач музичког живота кроз тамбурашки збор и плех-музику. Свирао је више инструмената и био активан као глумац.

Илија Шобајић се убраја међу најзначајније црногорске академске сликаре, графичаре и педагоге. Школовао се у Бечу и Паризу, а посебно је познат као аутор нацрта првог црногорског новца – перпера. Илустровао је и јубиларне поштанске марке, а за свој рад одликован је Даниловим орденом. Галерија у Никшићу данас носи његово име.

Петар Шобајић је био антропогеограф, етнолог и етнограф, сарадник Јована Цвијића. Његово дјело „Никшић – Оногошт“ (1938) представља незаобилазан извор за проучавање историје и поријекла становништва овог краја.

Насљеђе породице Шобајић остаје трајно уткано у идентитет Никшића – као свједочанство да визија, знање и посвећеност појединаца могу обликовати судбину читавог града.

Извор: Дан

TAGGED:ДанЖељко ШапурићНикшићполитикаШобајићи
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Ђорђе Матић: Путујуће лицемјерство
Next Article Бањска после Бањске: Мртво село, доживотна робија и виле на Дедињу

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Пол Остер: Узроци злочина

Пише: Пол Олстер Тe недеље ујутро полако је отпочињао дан, одмарао се за наступајућу радну…

By Журнал

Војин Грубач: Подржавамо одлуку Владе да преда два амандмана на Резолуцију о Сребреници у ОУН

Пише: Војин Грубач  НВО Центар реалне политике подржава одлуку Владе Црне Горе која планира да…

By Журнал

Рабин Папо о Лев Тахору: Безопасни за околину, све што чине, чине сами себи

Велику пажњу јавности данима изазива група Јевреја, за које се претпоставља да су чланови ортодоксног…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Желидраг Никчевић: Пљачка им материна

By Журнал
Гледишта

Има ли овдје бар мало образа?

By Журнал
Други пишу

Стала, стала Ибар вода: Чекајући јаче кише

By Журнал
Гледишта

Бошњачка странка и ДПС против Спајићевих амандмана

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?