Нема никакве сумње да је Вучић успео да уведе де факто једнопартијски систем и да је потпуно усамљен на власти. Као и у нашој причи, за огромне проблеме који су га сачекали на почетку власти, окривио је претходнике. Та техника је била више него успешна, пошто је обезбедио „медени месец са народом“ и више од 10 година власти
У говору приликом недавног обележавања годишњице САНУ председник Вучић је поменуо да очекује да ће наредна година бити „најтежа у нашој савременој историји“, као и да верује да ће велики део потешкоћа и проблема решити (не помињући како).
Тешко је у то поверовати; да се подсетимо, ми смо у последњих тридесетак година доживели распад државе, стравичне економске санкције, грађански рат у коме се борио српски народ у окружењу, НАТО бомбардовање, повлачење војске и полиције са Косова и Метохије и проглашење „независности“ наше јужне покрајине (далеко од тога да смо овим исцрпели листу).
Излишно је рећи да нам у овом тренутку не прети никакво бомбардовање нити било какве катастрофалне економске санкције. Притом, власт стално помиње како смо „економски тигар“, са огромним девизним резервама, пет милијарди евра у трезору Министарства финансија, никад већим платама и пензијама у еврима и слично.
Ипак, чини се да председник није много погрешио када је његова лична каријера у питању; извесно је да се пред њим налазе највећа искушења до сада. Зато није наодмет и да се подсетимо духовите приче о два писма из периода Совјетског Савеза.
Осећајући да му се ближи крај живота, Стаљин је позвао Никиту Хрушчова кога је сматрао за наследника. Упозорио га је да ће на челу државе бити веома усамљен и на крају састанка је рекао да му је оставио два писма у којима се налазе његови најмудрији савети на дну фиоке радног стола, уз поруку: „Немој да отвориш прво писмо све док ствари не постану стварно изузетно тешке. Друго писмо треба да отвориш само када си потпуно очајан и ако си сигуран да не постоји решење за твоје проблеме.“
После краткотрајног „меденог месеца“ на власти, Хрушчова су затекли велики проблеми: изузетно лоша жетва, петогодишњи план који је каснио две године, притисак политичких супарника у врху партије… Не знајући како даље, Хрушчов је, у три сата ујутру, отворио прву коверту.
У писму се налазила само једна реченица: „За све окриви мене… Стаљин“.
Хрушчов је послушао препоруке и оптужио Стаљина за све невоље. То је упалило и Хрушчов се поново нашао у „меденом месецу“. Међутим, после неколико година почели су да се гомилају нови проблеми: Кубанска криза, оружани сукоби на кинеској граници, нови покушај смене…
У потпуном очајању, Хрушчов се сетио другог писма. И у њему је порука била кратка: „Напиши два писма… Стаљин“.
Прича о два писма спада у добре шале које су кружиле у доба Хладног рата, али се може применити на ситуацију у којој се налази Александар Вучић.
Нема никакве сумње да је Вучић успео да уведе де факто једнопартијски систем и да је потпуно усамљен на власти. Као и у нашој причи, за огромне проблеме који су га сачекали на почетку власти, окривио је претходнике. Та техника је била више него успешна, пошто је обезбедио „медени месец са народом“ и више од 10 година власти.
Наравно, после толико времена стари „рецепт“ више не помаже. Вучић је суочен са све већим проблемима и на домаћем и на међународном плану; његов очај се види не само из обраћања у Академији, већ и по изразу лица које јасно показује унутрашњи немир и незадовољство. Не можемо знати шта је све обећао Западу, а ни Истоку, али се види да су обе стране њим незадовољне. На унутрашњем плану незадовољство је све веће, јер је народ постао свестан дебакла његове косовске политике, а инфлација је изузетно осиромашила највећи део становништва, осим малог дела који се енормно обогатио у Вучићево време.
Зато је можда наступио тренутак да Вучић напише два писма….
Богдан Петровић
Извор: Нова Економија
