Проблеми са којима се суочава Уједињено Краљевство су више него очигледни и просечном становнику и страном посматрачу, а да не говоримо о самом новом премијеру који их одлично познаје. Иако су циљеви које је Риши Сунак изложио у свом говору од 25. октобра испред Даунинг стрита 10 деловали као донекле предвидиви и не превише иновативни, то не би требало да буде изненађење.
Као политичар који се бринуо о државној каси у периоду пандемије, али и у току свих негативних таласа последица рата у Украјини, Сунак неће превише губити времена да се упознаје са новим послом. Међутим, делује да тог посла има и превише. Уједињено Краљевство има структурне економске проблеме, унутрашње поделе по неколико друштвених питања, опадајућу релативну снагу у свету и очигледно никада потпуно политички умртвљено питање Северне Ирске и Шкотске.
Уједињено Краљевство, које је Конзервативна партија преузела да води од 2010, тада је било у бољем стању него што је Уједињено Краљевство након 12 година власти ове странке. Риши Сунак, као пети узастопни торијевски премијер свакако сноси мањи део одговорности за то, али је данас као лидер одговоран да их адресира. На том путу постоје велике препреке, које могу коштати и целу Конзервативну партију позиција моћи.
Политички капитал
Сваки премијер који долази на власт ван избора и кроз искључиво партијске и парламентарне договоре, наравно увек испред себе има изазов легитимитета. Борис Џонсон је такође имао сличан проблем, док на ванредним изборима 2019. није остварио велику победу и парламентарну већину, која је након његове оставке омогућила и (кратку) власт Лиз Трас и мандат њеном наследнику. У случају актуелног премијера ово питање је додатно наглашено, јер је у моменту преузимања функције Конзервативна партија била на историјском минимуму подршке.
По последњим анкетама она сада нешто боље стоји, али ће Риши Сунак имати тежак задатак да политички оперише са подршком партији од 20ак процената наспрам натполовичне подршке лабуристима. Моћна већина у парламенту у теорији би омогућила партији да спроводи своје политике у дело, али у пракси је тешко очекивати да ће конзервативци улазити у превелике ризике након искуства са Лиз Трас. То је нарочито тешко очекивати, ако се наспрам владајуће странке налази опозициони лидер попут Кира Стармера.
Од пада лабуриста са власти 2010, а нарочито након избора Џеремија Корбина за лидера ове странке 2015, Конзервативна странка имала је поклоњени период за изборне победе. Сувише левичарски лидер, са политички контроверзном историјом за британске услове, био је идеални противник ког су и тада хаотични торијевци могли да победе. Од 2020. овај грејс период је истекао и данас у опозиционим клупама лабуристи имају умеренијег Кира Стармера, који није превише харизматичан лидер, али који се показује као лидер који зна да одлично политички оперише. У питању је лидер који зна када је потребно клекнути у сврху подршке покрету Блацк Ливес Маттер, али и када је потребно ставити иза себе велики Унион Јацк и кога избацити из странке, а кога ставити у прве клупе у парламенту. Риши Сунак ће зато имати тежи задатак и од Терезе Меј и од Бориса Џонсона. Са мање легитимитета, мање страначке подршке у анкетама и тежим противником, мораће да значајно излази из досадашњих политичких оквира. У садашњим условима то не би био нужни проблем, али се може показати као кобно уколико шкотске власти или ирски националистички елементи искористе прилику да изазову слабу власт у Лондону. Риши Сунак не би био лидер који би имао политичке снаге да попут Дејвида Камерона изађе на крај са шкотским сепаратизмом или попут Тонија Блера са северноирским проблемима.
Економски проблеми
Једна од визија Уједињеног Краљевства након Брегзита била је у конзервативним круговима добрим делом визија “европског Сингапура”. У питању би била држава која би била независна од утицаја Брисела, са минималном и ефикасном државом, острво ниских пореза и финансијски центар свог континента. На другој страни, бивши лабуристички гласачи из деиндустријализованих крајева Британије очекивали су да би мањак Брисела значио више економске интервенције у њихове крајеве и не мање, већ много веће и издашније јавне услуге. Од када је Брегзит изгласан 2016. ни једни ни други нису испунили своје циљеве. Бруто домаћи производ по глави становника Уједињеног Краљевства у 2022. није на нивоу где је био 2007, а укупна величина привреде се тек прошле године вратила тамо где је била 2007. За исти период економија Немачке порасла је за скоро целу трећину, а богатство по глави становника за четвртину. Данас Уједињено Краљевство као засебна привреда тежи да поново потписује уговоре о слободној трговини са другим важним економијама, али данас када преговора са Индијом око услова, преговара као мањи партнер у том односу.
Риши Сунак данас зато има задатак да реформише британску привреду за ново доба у доста тежим околностима. Те околности су већи јавни дуг него 2007, све скупље задуживање због глобалног раста каматних стопа, скоро двоцифрена инфлација, као и партија која не гледа ентузијастично на било какву политику повећања пореза или веће јавне потрошње. Грађани Британије који су од почетка 2010-их искусили политику штедње Конзервативне партије и која се сада поново најављује у периоду високе инфлације, биће више спремни да ризикују промену. Та промена више не би била превелики ризик попут избора Џеремија Корбина, већ можда промена вредна ризика у виду избора Кира Стармера.
У неким другим околностима, Риши Сунак би био можда солидно премијерско решење као протржишно оријентисани политичар, који опет није гадљив на већу јавну потрошњу усмерену ка девастираним крајевима Британије. Иако би фискално конзервативни кругови превртали очима за сваку фунту опорезовану и усмерену кроз УК Схаред Просперитy Фунд у већ “отписане градове”, та политика би извесно давала влади парламентарне већине довољне да спроводи друге важне елементе своје агенде. Тренутне околности за Ришија Сунка су околности у којима има пар проблема више (инфлацију и више каматне стопе), а пар алата мање (мању политичку подршку и фискални простор).
Међународни положај и будућност Британије
Једна од јачих страна кабинета Ришија Сунка је део владе који је задужен за тренутне спољнополитичке и безбедносне изазове. Министар одбране Волас, који је успевао да стабилно снабдева Украјину напредним наоружањем и пре самог сукоба, остао је у новом кабинету. Министар спољних послова Клеверли и министар задужен за државну безбедност Тугенхет свакако спадају у компетентне изборе за своје области у актуелном политичком тренутку.Уједињено Краљевство се упркос унутрашњим проблемима показало као значајно способније у пројектовању моћи ка споља. Од тачних сазнања да ће до инвазије на Украјину доћи до рапидног доприноса подизању капацитета украјинске војске и кроз трансфер опреме и кроз обуке, британска способност је успешно тестирана.
Иако је британска тврда моћ данас значајно ограничена, првенствено војно на копну, њени капацитети за асистирање другима показали су се као високи. Из тог разлога, Риши Сунак ће руководити државом која има важно место у оквиру западног блока, са министарским кадром који ће бити способан да постојеће капацитете максимално користи.
Међутим, највећи изазов за Уједињено Краљевство неће бити спољнополитичка арена, где се ова држава добро сналази. Препрека број један у овој држави је дефинитивно економска стагнација која и сама слаби снагу ове државе на међународној сцени, али и ствара фрустрације грађана да су најбољи дани у овој држави иза њих. Због тога, уколико кабинет Ришија Сунка не успе да адресира успешно ове проблеме, Конзервативна партија може дуго остати ван позиција моћи. У овом моменту делује да је новом премијеру остављено мало простора, у мало времена и у неповољним политичким и економским околностима.
Извор: Талас
