Субота, 14 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Преминуо албански писац Исмаил Кадаре

Журнал
Published: 1. јул, 2024.
Share
Исмаил Кадаре, (Фото: Вијести)
SHARE

Албански писац Исмаил Кадаре преминуо је у понедељак у 88. години, потврдио је за Радио Слободна Европа његов издавач Бујар Худри.

Извори у Универзитетском болничком центру „Мајка Тереза“ у Тирани такође су објавили да је Кадаре „доживео кардио-респираторни застој“. Кадаре је рођен 1936. године у Ђирокастру, малом граду у планинама на југу Албаније. Његов град, о коме је написао роман „Хроника у камену“, део је светске баштине под заштитом Унеска. Кадаре је тридесет година своје каријере писца живео у комунистичкој Албанији, где је написао и своја ремек-дела: „Генерал мртве војске“, „Прекинути април“, „Велика зима“ и „Мост на три лука“.

„Генерал мртве војске“, амерички лист Бостон глоуб описао је као „моћан и дирљив роман“. Такође је укључен у 100 књига века француског листа Монд. Реч је о причи о италијанском генералу, који после Другог светског рата одлази у Албанију да однесе тела италијанских војника. Кадаре је „један од најупечатљивијих романописаца који пишу на било ком језику“, пише о њему Волстрит џурнал. Његове књиге су преведене на више од 45 језика света. Многе од њих су биле забрањене у комунистичкој Албанији – међу њима и „Палата снова“ у којој Кадаре елаборира о односу моћ-појединац. Кадаре је у интервјуу за лист Фајненшел тајмс 2010. године рекао да је најпоноснији на то дело. „Написана је 1980. и објављена годину дана касније, у најмрачнијем периоду албанске тираније. Била је то књига против те тираније“, рекао је Кадаре.

О годинама диктатуре писао Кадаре је емигрирао у Француску 1990. године, након што је подржао демократизацију. Он је 1996. постао члан Француске академије моралних и политичких наука. Кадаре је 1998. године, када је почео рат на Косову, објавио књигу „Три дана жалости за Косовом“. Освојио је неколико међународних награда, а годинама се помињао и као могуц́и претендент за Нобелову награду за књижевност. Прошле године француски председник Емануел Макрон доделио му је титулу „Великог официра Легије части“ током посете Тирани. Последњих деценија Кадаре је живео и писао између Париза и Тиране. „У Паризу увек радим у истом кафићу. У Тирани је то немогуће, због радозналости људи“, рекао је Кадаре за Фајненшел тајмс.

Најбољи писац са Косова

Писац Мухарем Баздуљ указао је раније да је Исмаил Кадаре, највећи албански писац свих времена, рођен у Ђирокастри, као и Енвер Хоџа. „Прича о његовим релацијама са самим Хоџом, неким члановима његове породице и режимом у целини је прекомпликована да би се и покушала сумирати, али чињеница је да је он 1978. године кад је већ несумњиво не само највећи савремени албански, него и један од најзначајнијих актуелних европских писаца, објављује роман ‘Мост на три лука’ нескривено надахнут Андрићевим ремек-делом. Од почетка седамдесетих година двадесетог века ‘Рилиндја’ блиско сарађује са сличним ‘пословним субјектима’ у Албанији, увозећи књиге од њих и извозећи своје књиге. Теоретски је Кадаре Андрића могао да чита и у руским или француским преводима, али је најреалистичније да је читао превод на албански који потписује Мехмед Хоџа“, казао је Баздуљ. Реагујући на вест о смрти Кадареа, председник Албаније Бајрам Бегај рекао је да су „Албанија и Албанци изгубили свог књижевног генија, свог духовног еманципатора, Балкан песника својих митова, Европа и свет једног од најистакнутијих представника модерне књижевности“.

Кадаре је уздигао албанску књижевност и културу „на врх светске књижевности, културе и цивилизације“, рекла је председница Скупштине Албаније Линдита Никола. „Делом које је створио, Исмаил Кадаре, највећи албански писац свих времена, попео се на Олимп албанског писма“, рекла је она. Председница Косова Вјоса Османи рекла је да је „народ Косова, као и цео албански народ, данас у жалости“. „Изгубио је колоса и најпознатијег албанског учењака, изгубио је незаустављивог поборника права албанског народа на Косову да живи слободан и неоптерец́ен, и незаустављивог промотера овог права широм света“, рекла је Османи о Кадареу. Ћерка Исмаила Кадареа Бесиана Кадаре је амбасадорка Албаније при Унеску. је и у делима „Пирамида“ и „Концерт“.

Извор: Косово Онлајн

TAGGED:Исмаил КадареКосово ОнлајнКултураУмјетност
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Јесеновац је (тек) срамота за хрватску државу?
Next Article Џонатан Волф: Ниједна земља се не одриче моћи својевољно

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Дупла експозиција Пола Остера: 330 милиона Американаца и 400 милиона комада оружја

Десетог јануара, у Америци је објављена нова књига Пола Остера „Крвљу окупана нација“ („Bloodbath Nation“)…

By Журнал

Миодраг Лекић: Необична историја једног полихистора

Пише: Миодраг Лекић Почећу редове који слиједе, заправо скраћено и прилагођено излагање на недавном скупу…

By Журнал

Дејан Пековић: Партизан ако није први, све остало је неуспех, проблематично је да Звезда у октобру освоји титулу“

Дејан Пековић годинама уназад важи за најпознатнијег црногорског фудбалског аналитичара, који је стекао популарност у…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Покушај постхумне историјске правде: Да ли су немачки злочинци одговарали за стрељање у Крагујевцу?

By Журнал
Други пишу

Ера ерозије еротског: Смрт секса, стерлитет сексуалности

By Журнал
Други пишу

Стеван М. Станковић: Сто година „Геоморфологије” Јована Цвијића

By Журнал
Други пишу

Студенти у блокади за викенд организују фестивал „Слободна страна“ 

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?