Јавна установа (ЈУ) “Захумље” Никшић организовала је промоцију најновије књиге проф. др Будимира Алексића „Четири расправе о Подгоричкој скупштини“. О дјелу, објављеном у издању Књижевне задруге Српског националног вијећа, говорили су проф. др Мирослав Додеровић, др Жарко Лековић и аутор.
Вече је модерирао историчар Илија Бајовић, уредник програма у „Захумљу“.
Најновија књига проф. др Будимира Алексића „Четири расправе о Подгоричкој скупштини“ састоји се из четири цјелине: „Подгоричка скупштина 1918. године и уједињење Црне Горе и Србије“, „Уједињење Црне Горе и Србије 1918. у српској мемоарској литератури“, „Српска књижевност о Подгоричкој скупштини и уједињењу Црне Горе и Србије 1918. године“ и „Подгоричка скупштина и њене одлуке у интерпретацијама црногорских идеолога“.
Дјело садржи и прилоге: Списак посланика Подгоричке скупштине, Одлуку Подгоричке скупштине о уједињењу Црне Горе и Србије, Програм Црногорског одбора за народно уједињење, Извјештај Франш Д‘Епереа о стању у Црној Гори 1919, као и текст књижевника Владимира Мијушковића објављен у „Политици“ 1938. поводом 20-то годишњице Подгоричке скупштине, казао је проф. др Мирослав Додеровић, на промоцији Алексићеве књиге, у Никшићу.
“Свако ово поглавље, открива нам, у ствари, сву сложеност Подгоричке скупштине и свако ово поглавље нам открива колико је Алексић, као добар аналитичар, знао да одабере историјске чињенице, а зна да одабере и књижевне чињенице и чињенице из литературе, али и чињенице из савремене политичке стварности, гдје су актери, често позивајући се на Подгоричку скупштину у ствари постали жестоки заговорници ревизија њених одлука”, казао је Додеровић.
По неподијељеном мишљењу непристрасних и објективних историчара, на Подгоричкој скупштини је остварена вишевјековна жеља српског народа Црне Горе и Србије за уједињењем и стварањем јединствене српске државе. Али, како то наводи аутор, и даље су остала неразумијевања, погрешне интерпретације и оцјене, што представља рецидиве југокомунистичке и црногорске митоманске историографије или је резултат политичког прилажења том проблему, казао је др Жарко Лековић.
“У овом раду Алексић истиче да се у историографији узима да 1918. година представља једну од најзначајнијих година у историји Црне Горе, јер се у тој години десио догађај под именом Подгоричка скупштина и уједињење Црне Горе и Србије. Тим догађајем је завршен период владавине митрополитско-господарске лозе Петровића Његоша у Црној Гори и отпочео је период новог живота ове земље у заједничкој југословенској држави”, истакао је Лековић.
Књигу чине радови презетновани на међународним научним скуповима и конференцијама одржаним у Црној Гори и окружењу.
“У њима сам сумирао, колико сам знао и умио, све оно што је до сада написано о Подгоричкој скупштини, дакле виђења историјске науке, виђења наших најеминентнијих историчара и публициста. Исто тако, мемоарско-дневничку литературу сам консултовао и представио у једном од ових радова, али сам дао и мишљења псеудоисторичара који који се баве историјским ревизионизмом, а који су нарочито активни у последњих тридесетак година“, казао је Алексић.
Књигу је за штампу је припремио др Никола Маројевић. Лектуру и коректуру је урадио др Радисав Маројевић, а азбучни регистар личних имена Александра Алексић.
