Поводом три актуелна јубилеја у вези са знаменитим Будванином, Митрополитом Висарионом Љубишом (1823 – 1884), синоћ је на Тргу између цркава у будванском Старом граду, у оквиру осмог Фестивала „Ћирилицом“ представљена прва монографија о животу и раду овог архијереја о којој су говорили Митрополит црногорско-приморски Јоаникије и аутор и управник архива Митрополије, монах др Павле (Кондић).
Издавачи монографије „Митрополит Висарион Љубиша“ су Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско никшићка, а публикација је објављена поводом 200 година од рођења и 140 година од упокојења Митрополита Висариона и 160 година од почетка рада Богословије на Цетињу чији је предавач и ректор Митрополит Висарион био.
Један заиста свијетли лик наше црквене историје, свијетла личност и богата биографија, ријечи су којима је своју бесједу започео Митрополит Јоаникије.
„Међутим, живот испуњен великим трудом, великим дјелима, великим успјесима. Истовремено, Митрополит Висарион, још прије него што је постао митрополит, био је учесник и великих, епохалних догађаја у историји Црне Горе, али и истовемено у историји српског народа. Врло је богата и интересантна његова биографија до преласка у Црну Гору. Школовао се, био је изузетно талентован за науку. Завршавао је школе са најбољим оцјенама, али очигледно да је од најраније своје младости био опредијељен за службу Богу. И Бог га је изабрао за ту службу, али, види се, и његова жарка жеља. С обзиром на то колико је искушења и промјена, сигурно и доста ломова, о којима је нешто записано а више тога није, колико је тога претрпио, да није било и једно и друго, изабрање од Бога, али и његова жеља и љубав да служи и да се жртвује за своју Цркву, вјеру, светиње и народ, до краја не би могао све то издржати тако часно, честито, узвишено и у свему оставити изузетно добар примјер“, казао је Митрополит Јоаникије.
Митрополит Јоаникије отворио 23. Дјечији сабор: Ви идете путем наших светих предака
Митрополит је нагласио да је његова служба прије него што је прешао у Митрополију црногорско-приморску била јако добра припрема.
„Лијепо се образовао, показао се као добар свештенослужитељ и пастир, Божији посланик, сјајан вјероучитељ. И све што је некако могао покупити са српског приморја, из манастира и наших светиња, ту љепоту, културу, духовност, предање и историју, он је то касније уложио у своју будућу службу, прво као игуман манастира Мораче, касније као наставник и ректор Цетињске богословије. То је био изузетно важан период у његовом животу, али и у историји Црне Горе и црногорске просвјете. Богословија коју је краљ Никола коначно 1868. добро утемељио, иако је она и раније почела, не би могла без таквих личности као што је био Милан Костић, протојереј родом из Баната, а касније и Висарион. И та школа је дала изузетно велике плодове, иако је, нажалост, тај први период њеног вишегодишњег рада трајао до Вељег рата“, додао је Митрополит.
Посебно је указао на пожртвованост Митрополита Висариона за народ и војску као духовника током Вељег рата, његове надахњујуће бесједе, помагање избјеглицама и учешће у бици на Вучјем долу, након чега долази избор за епископа захумско-рашког 1878. године.
Међутим, како је Митрополит казао, Висариона су чекале нове дужност.
„Већ је био остарио и оболио Митрополит Иларион Рогановић и озбиљно се размишљало на цетињском двору и у црквеним круговима ко ће бити нови митрополит. И није било достојније личности, нити је било икакве дилеме. Једино су мало размишљали шта ће бити јер је он доста лошега здравља, али је њему припала та част да буде нови митрополит црногорски и брдски. Раније је, наравно, постигао велике заслуге. Био је министар просвјете, и о томе треба посебно говорити. Много је учинио за Црну Гору и на просвјетном, и на духовном и на сваком другом плану. И касније је био награђен са тим избором за митрополита црногорског“, истакао је Митрополит Јоаникије, указавши да је кончина Митрополита Висариона Љубише ставила печат на цио његов јеванђелски подвиг.
Аутор монографије „Митрополит Висарион Љубиша“, монах др Павле Кондић истакао је да је Висарион 140 година чекао једну овакву књигу, просопографију у којој можемо да сагледавамо његову личност као микрокосмос.
„Управо значи да гледамо, радимо и сагледавамо личност као богосаздану непоновљиву икону у хришћанској васељени какав је био Висарион, а какви сте, напокон, и сви ви који сте овдје сада сабрани око лика и имена Митрополита Висариона, уз нашег садашњег Митрополита Јоаникија. И да гледамо и да препознајемо који су то дарови и шта је он узвратио Богу дар на дар који је добио, тамо по оним јеванђелским ријечима и словима Христовим записаним да свакоме од нас Бог даде по неки дар“, казао је о. Павле.
Кондић је подсјетио на богату издавачку дјелатност проистеклу из Архива Митрополије црногорско-приморске.
„Тешко ко може и сабрати колико је наша Светигора у претходних 30 година штампала монографија. И на том трагу и на том темељу пуним плућима и наш Митрополит Јоаникије наставља, и са његовим благословом угледала је свјетло дана и ова монографија о Митрополиту Висариону“, навео је он.
Програмом посвећеним Митрополиту Висариону Љубиши настављен је циклус тематских вечери овогодишњег Фестивала „Ћирилицом“ о знаменитим личностима будванске културе и будванском културном насљеђу.
Фестивал „Ћирилицом“ до 14. септембра организују Народна библиотека Будве и Удружење издавача и књижара Црне Горе, уз подршку Општине Будва, Туристичке организације општине Будва и Јавног предузећа за управљање морским добром.
