Претпостављам да у историју новинарског бешчашћа морају ући бљувотине од питања и описних коментара онога што није речено и изговорено, у интервјуу који је испаљен на црногорског предсједника. Није ми јасно зашто је предсједик пристао на овај диван уживо са новим главним уредником Вијести, али вјероватно је у питању оно: какав данак неискуству! Мислим, што се тиче Милатовићевих одговора сви су, до једног, на мјесту. Али када је ријеч о ономе што није речено из уста испитаника, онда сва срамота и прекор падају на образ људи из Вијести. Конкретно – Јововића.
Да ли сте икада игдје прочитали да се интервјуисаном човјеку броје секунде ћутања? Да ли су то Вијести урадиле Ђукановићу? Да ли су описивале како се и да ли се чешка по глави? Да ли је упутио разрогачен поглед или је изгледао зачуђено? Да ли би Вијестима требало вратити Ђукановића, па да тестирамо њихову демократску ширину и духовитост у преношењу онога што (ни)је речено? Мислим да се овако не би требало опходити ни према дјетету у учионици какве школе (чуј, ћутање 14 секунди!) а камоли према предсједнику државе.
Други фаул који је најчитанији портал и дневни лист починио према предсједнику јесте тенденциозно питање у вези Цркве. Ко је вјерник а ко слијепо вјерује свештеницима? Па који је то ниво разговора? И кад се то, од литија као празника демократије (управо тако промовисаних у самим Вијестима некоћ) Црква претворила у друштвену штеточину – како Јововић сугерише предсједнику? И о каквом прављењу Владе у Острогу булазни глави уредник управо оног медија који је баш раскринкао ту небулозу оних давних дана, преносећи јавности појединост састанка у поменутом манастиру? Ако овај интервју показује нову уређивачку политику Вијести онда су оне на добром путу да од некадашње огласне табле демократије постану пуки таблоид.
Филип Драговић
