Cреда, 1 јул 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Друштво

Предавање 29. марта: Чувени професор Александар Кавчић открива тајне технолошког успјеха и патентирања изума

Журнал
Published: 25. март, 2024.
Share
Професор др Александар Кавчић, (Фото: UCG)
SHARE
Професор др Александар Кавчић, (Фото: UCG)

Професор др Александар Кавчић, познат по свом патенту записа са магнетних меморија који се користи у милијардама рачунара и дискова широм свијета, одржаће предавање на Универзитету Црне, 29. марта 2024. године, у 11. 00 сати, у Ректорату УЦГ, у Подгорици.

Предавање ће бити на теме: Оптимални читач магнетских меморија и Када и како патентирати изуме.

Професор Кавчић је тренутно професор електротехнике на Универзитету Карнеги Мелон у Питсбургу и на Универзитету Хаваји у Манои, а предавао је и у Тексасу, Хонгконгу као и на Харварду. Универзитет на коме ради, Карнеги Мелон, добио је је једну од највећих одштета у историји универзитета у судском поступку против предузећа Марвелл Тецхнологy Гроуп због крађе и коришћење патента, који је Кавчић описао у својој докторској дисертацији. Патент је добио широку примјену у индустрији магнетских меморија.

Професор Кавчић је и филантроп и оснивач фондације Алек Кавчић, чији су основни циљеви промоција образовања и науке.

Саме теме предавања, професор Кавчић је описао у наставку.

Оптимални читач магнетских меморија: Представићемо проблем читања сигнала са магнетских меморија онако како је он изгледао раних деведесетих година, и поћи трагом рјешавања проблема управо онако како се то дешавало прије три деценије. Тада, дакле прије 30 година, број транзистора (рачунарских јединица) који се могао уградити у чип је био МИЛИОН пута мањи него данас, а под тим граничним условима је требало наћи рјешење.

Осврнућемо се на развој технологије који је допринио усвајању технолошког рјешења раних 2000-их година и енормном финансијском успјеху овог изума, али ћемо и сасвим реално процијенити будућност овог изума у сљедећој деценији.

Када и како патентирати изуме: Имате изум? Патентирати или не? Ко треба да патентира? Са којим циљем? Били Ви изумитељ, или можда инвеститор у технолошки развој, Ви свакако морате бити свјесни изузетно велике вјероватноће да Ваш патент пропадне, а да дотични изум никада не дочека да буде имплементиран у неком производу.

Осврнућемо се на све замке патентирања, као и на околности под којима треба патентирати и шта заправо очекивати. Видјећемо да одлуке о патентирању не треба доносити олако, и да је ту потребно много више планирања и познавања тржишних услова него што то на први поглед изгледа.

Извор: UCG

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Анкете и наводни „успони“ ДПС-а
Next Article Света Моника – заштитница породице

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Зашто се Њемачка отворено мијеша у изборни процес у Црној Гори

Слободни грађани Црне Горе траже објашњење од Њемачке амбасаде у Подгорици поводом  предизборних скупова које…

By Журнал

Интервју новоизабраног предсједника Црне Горе Јакова Милатовића за НИН

Боље бити део Отвореног него затвореног Балкана Увек сам се залагао за унапређење односа и…

By Журнал

Владимир Петровић: Бартолов „Аламут“, чудновати роман који је и данас актуелан

Пише: Владимир Петровић Године 1938, када је први пут објављен на словеначком језику, роман Владимира…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоНасловна 3

Убијена визија

By Журнал
ДруштвоНасловна 5ПолитикаСТАВ

Александар Тутуш: Домети и одјеци или „Ако не изговоримо да је Косово предато – онда оно није предато?“

By Журнал
ДруштвоМозаикНасловна 5Политика

Песимистичне прогнозе за њемачку привреду

By Журнал
ДруштвоНасловна 2СТАВ

Ко нам турира историју?

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?