Четвртак, 12 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Друштво

Предавање 29. марта: Чувени професор Александар Кавчић открива тајне технолошког успјеха и патентирања изума

Журнал
Published: 25. март, 2024.
Share
Професор др Александар Кавчић, (Фото: UCG)
SHARE
Професор др Александар Кавчић, (Фото: UCG)

Професор др Александар Кавчић, познат по свом патенту записа са магнетних меморија који се користи у милијардама рачунара и дискова широм свијета, одржаће предавање на Универзитету Црне, 29. марта 2024. године, у 11. 00 сати, у Ректорату УЦГ, у Подгорици.

Предавање ће бити на теме: Оптимални читач магнетских меморија и Када и како патентирати изуме.

Професор Кавчић је тренутно професор електротехнике на Универзитету Карнеги Мелон у Питсбургу и на Универзитету Хаваји у Манои, а предавао је и у Тексасу, Хонгконгу као и на Харварду. Универзитет на коме ради, Карнеги Мелон, добио је је једну од највећих одштета у историји универзитета у судском поступку против предузећа Марвелл Тецхнологy Гроуп због крађе и коришћење патента, који је Кавчић описао у својој докторској дисертацији. Патент је добио широку примјену у индустрији магнетских меморија.

Професор Кавчић је и филантроп и оснивач фондације Алек Кавчић, чији су основни циљеви промоција образовања и науке.

Саме теме предавања, професор Кавчић је описао у наставку.

Оптимални читач магнетских меморија: Представићемо проблем читања сигнала са магнетских меморија онако како је он изгледао раних деведесетих година, и поћи трагом рјешавања проблема управо онако како се то дешавало прије три деценије. Тада, дакле прије 30 година, број транзистора (рачунарских јединица) који се могао уградити у чип је био МИЛИОН пута мањи него данас, а под тим граничним условима је требало наћи рјешење.

Осврнућемо се на развој технологије који је допринио усвајању технолошког рјешења раних 2000-их година и енормном финансијском успјеху овог изума, али ћемо и сасвим реално процијенити будућност овог изума у сљедећој деценији.

Када и како патентирати изуме: Имате изум? Патентирати или не? Ко треба да патентира? Са којим циљем? Били Ви изумитељ, или можда инвеститор у технолошки развој, Ви свакако морате бити свјесни изузетно велике вјероватноће да Ваш патент пропадне, а да дотични изум никада не дочека да буде имплементиран у неком производу.

Осврнућемо се на све замке патентирања, као и на околности под којима треба патентирати и шта заправо очекивати. Видјећемо да одлуке о патентирању не треба доносити олако, и да је ту потребно много више планирања и познавања тржишних услова него што то на први поглед изгледа.

Извор: UCG

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Анкете и наводни „успони“ ДПС-а
Next Article Света Моника – заштитница породице

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Милош Лалатовић: Исповјест код оца Пајсија Олару

Пише: Милош Лалатовић Млади румунски богослов је услед читања разних књига запао у егзистенцијалну кризу.…

By Журнал

Доминација Кине на тржишту електричних аутомобила

Око 31 одсто кинеског извоза аутомобила су електрична или хибридна возила. А више од трећине…

By Журнал

Теби појем, домовино

Мокрањчево је дјело овдје, као и готово све остало, у најгора времена одстрањено за дуга…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултураМозаикНасловна 4

Борис Беговић о књизи „Шестојануарска диктатура – узроци и последице“: Kао јелени у живом блату

By Журнал
ДруштвоНасловна 2ПолитикаСТАВ

Вук Бачановић: (Нео)дилетантство Љуба Филиповића

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 6

4 такозване ЦПЦ

By Журнал
ДруштвоКултураМозаикНасловна 2Политика

Његошев дан у раљама медијске тривијалности и политичке коректности

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?