
Недавно су, у пар дана пласиране двије анкете истраживања јавног мњења Црне Горе, које је пратила напомена да је Демократска партија социјалиста у „успону“, мада је тај „успон“ врло проблематичан, услован и практично ништа не значи.
И тако, по анкети ЦЕДЕМ-а партије имају сљедеће рејтинге: ПЕС 26,3 %; ДПС 26,0 %; НСД 11,3 %; Демократе 10 %; БС 5,3 %; ДНП 4,2 %; ГП УРА 3,4 %, а испод цензуса су СДП 2,3 %; СД и СНП по 2,2 %.
Дакле, ДПС, и његови сателити БС, СДП И СД скупа имају 35,8 одсто гласова при излазности, како наводи ЦЕДЕМ- 74,1 %!? При чему, да се размијемо, овдје се ради о пројектовању прилично нереалне излазности на евентуалним изборима који би «били сутра»!?
На другој страни, портал «Борба» је објавио анкету са сљедећим рејтингом партија: ДПС 24,3 %; ПЕС 19,2 %; могућа партија Јакова Милатовића 4,3 %; НСД 12.2 %; ДНП 3.7 %; Демократе 7.6 %; Бошњачка странка 5,0 %; ГП УРА са 3.5 одсто.
Испод цензуса су, по овој анкети, остали: СНП 2.6 %, Уједињена Црна Гора 2.1 %, Слободна Црна Гора 0.6 %, Права Црна Гора 0.5 % и Покрет „Правда за све“ 0.3 одсто подршке. Али и СДП са 2.4 %, СД са 1.9 %, ПЗП и Преокрет са 0.9 %, Демохришћани са 0.7 %, новооснована Црногорска европска партија са 0.3 %, као и Демос и ЛП са 0.1 одсто евентуалних гласова.
У овом случају: ДПС, БС, СДП И СД скупа имају 33,6 одсто гласова при излазности, како наводи «Борба»- 53 одсто.
У сваком случају, ДПС и сателити у виду БС, СД, СДП могу по овим анкетама тренутно да рачунају на гласове у распону од 53 до 35,8 одсто што им у перспективи гарантује маргинализацију и лагано одумирање због: недостатка смисла постојања ако нису у власти.
Уколико из те сателитске приче изађе Бошњачка странка, тада ће ДПС, СД и СДП имати сигурну будућност на вјечним маргинама политичке сцене.
Грађанима је кључна економија

Када је ријеч о Бошњачкој странци, обије анкете јој биљеже пад популарности.
Од 7.08 oдсто гласова колико је та партија имала на изборима 11. јуна 2023. године, сада јој анкете дају између 5, 0 и 5, 3 одсто гласова. Тако је плаћена цијена какулисања њеног лидера Ибрахимовића које се завршило спектакуларним-неуласком у Владу Спајића.
И поред тога што је ГП УРА врло активни учесник политичких збивања, врло агресивна опозициона странка са доста добрих реторичара и лидером Абазовићем као вјештим политичарем, анкете су показале да је њен рејтин и даље врло тужан, и креће се у распону од 3,4 до 3,5 одсто.
У случају економског успјеха Владе Спајића, што би значило дизање излазности на сљедећим изборима, лако је могуће да се деси даљи пад рејтинга Бошњачке странке а да се ГП УРА блиско примакне цензусу.
Анкете су осталим актерима дале сљедеће рејтинге: Демократама између 7,6 и 10,0 одсто, НСД-у од 11, 3 до 12, 2, а ДНП-у 3,7 до 4,2 одсто.
Што се тиче ПЕС-а, анкета „Борбе“ тој политичкој организацији даје 19, 2 одсто при излазности 53 одсто, а анкета ЦЕДЕМ-а јој даје 26,3 одсто при излазности 74,1 одсто.
Елем, рејтинг ПЕС-а искључиво зависи од економског успјеха Владе Спајића, што при позитивном исходу значи повећање излазности и ново, темељно претумбавање политичке сцене које ПЕС-у гарантује висок рејтниг, врло могуће већи од онога што претпоставља ЦЕДЕМ.
Што се тиче осталих сегмената анкете ЦЕДЕМ-а, рекло би се да је кључно истраживање било у области друштвених и политичких приоритета грађана.
У вези листе припоритета, 76, 6 одсто грађана је на прво мјесто ставило „борбу за животни стандард и радна мјеста“, а „борбу против криминала и и корупције“ је на прво мјесто ставило тек 12, 2 одсто грађана.
У праводу, то значи да је питање економије за грађане шест пута значајније од питања којима се углавном бави Министарство унутрашњих послова и тужилаштво.
Према томе, турбуленције које су се десиле око избора директора Управе полиције, показују да Демократе у овом случају у фокус стављају споредну тему: у односу на главну тему која је за грађане, ипак- економија.
Дакле, на успјесима питања економије се најбоље диже рејтинг сопствене партије, а не на неким другим темама гдје постоји илузија да су оне „најбитније“.
Војин Грубач