Šta će biti sa Srbima i njihovim kulturno-istorijskim blagom na Kosovu i Metohiji? Oko ovog pitanja, konačno i bezrezervno, trebalo bi da se ujedine uistinu umne, materijalno samoodržive i neidolatrijske srpske snage.
Pošto se toliko u poslednje vreme zaricao u domaći Ustav i međunarodno pravo, predsednik Srbije („sa jednom rezervom“) prihvatio je koncepciju „regulacije odnosa Srbije i Kosova“ kakvu predviđa tzv. Šolc-Makronov plan. Naknadno će, razume se, koliko već danas, uslediti objašnjenje na Vladi, pa objašnjenje objašnjenja na televizijama; Jovandanska saglasnost sa patrijarhom i vodećim arhijerejima izgleda već izbajatila, a objašnjenje Narodnoj skupštini ponudio je predsednik njenog Odbora za KiM, Milovan Drecun, koji je rekao da su nas „isterali na geopolitički čistac“ i „izveli pred zid za streljanje“.
Da li bi bilo logičnije promeniti vlast koja se, do sada, izgleda krila po „geopolitičkim“ vržinama i jarugama, nego prihvatiti rešenje koje državi Srbiji, kao i njenim lojalnim građanima na Kosovu i Metohiji ne odgovara, pitanje je koje se u nas ne postavlja. Još od Briselskog sporazuma u izvrnutom, stradijskom svetu Vučićeve Srbije, odstupanje od nacionalnih interesa se smatra vrhunskim patriotizmom, štaviše, pogonom kojim je genijalni vođa uspostavio period cvetajućeg blagostanja i prosperiteta. U stvarnosti, pokazuje se slabašnost domaće ekonomije i razorenost drušvenih institucija (osim hipertrofisanog Predsednika Republike) i nije slučajno da u takvoj situaciji zapadni pokrovitelji kosovske nezavisnosti traže od Srbije nešto nizašta. Mi, ovako, „isterani na geopolitičku čistinu“ i ne očekujemo ništa osim da se poštuje naš princip nesmenjivosti vlasti!
Ali, lako ćemo za vođu i njegove sledbenike. Šta će biti sa Srbima i njihovim kulturno-istorijskim blagom na Kosovu i Metohiji? Oko ovog pitanja, konačno i bezrezervno, trebalo bi da se ujedine uistinu umne, materijalno samoodržive i neidolatrijske srpske snage. U jednom dokumentarnom filmu o Srbima na Kosovu iz kasnih devedesetih godina, zapazili smo reči starice iz okoline Prizrena: „Mi se, sine, pouzdamo, samo u Božiju Majku.“
To pouzdanje jeste i najbolji istorijski i savremeni opis našeg trajanja na Kosovu. Ono je zaloga, da je ovo što se pred našim očima odvija kao završni čin u drami predaje Kosova, konstrukcija sa stubovima na pesku.
Aleksandar Živković
