Stekao je državljanstvo Srbije (primljen u državljanstvo Srbije) tek 27. 4. 2009. po rešenju iz decembra 2007. To je nezakonito državljanstvo čime po sili zakona gubi državljanstvo Crne Gore, a samim tim i uslov iz Zakona o predsedniku CG da bi bio “legalni” kandidat i predsednik. Obmanuo je i nastavlja da obmanjuje narod da ima zakonito državljanstvo Srbije. A njegov “mikrofon” uz “prijateljske službe MUP— Srbije” objavljivao je dokumenta o tome da je Spajić državljanin Srbije koji je obmanuo javnost. Ko drugome jamu kopa sam u nju upada, kaže stara srpska poslovica. Za razliku od Spajića koji se odrekao državljanstva, Mandić to nije učinio i sinoć je direktno priznao da je “legalni državljanin Srbije” gubeći iz vida da je samim tim po sili zakona izgubio državljanstvo Crne Gore.
Zato Mandića treba neko da obavesti da više nije kandidat na izborima za predsednika Crne Gore, kako se ne bi dalje izlagao nepotrebnim troškovima marketinga i propagande obmanjivanja. Upao je u istu jamu koju je iskopao Spajiću, pa u tom pogledu ne sme biti nikakve selektivnosti. DIK mora, po prispeću akta MUP—a shodno pravilima ZUP-a o vanrednom ukidanju upravnih akata, doneti rešenje kojim će staviti van snage prihvatanje kandidature A. Mandića. U tom pravcu postoji nekoliko jasnoća:
Jasno je da je njegov zadatak da obezbedi Milu Đukanoviću obnovu mandata na dodatnih pet godina. Jasno je da je finansiran iz SNS, da je brendiran, i da mu je stajling profilisao (a da on to ne zna ili da se pravi da ne zna) Beba Popović.
Jasno je da Vučić pod firmom podrške etabliranom “predstavniku Srba u CG” (koji to apsolutno nije) u stvari obezbeđuje pobedu Milu Đukanoviću u drugom krugu nad Andrijom Mandićem i eliminaciju Vučiću neposlušnih Demokrata i Evrope sad. Nakon rešenja o vanrednom stavljanju van snage rešenja o kandidaturi A. Mandića, Demokrate se trebaju povući iz kampanje i podržati Jakova Milatovića kako bi pobeda nad Đukanovićem bila obezbeđena već u prvom krugu 19. 3. 2023.
Dakle cilj je dvojak: 1)Javno glumiti da Srbija podržava Mandića kao predstavnika Srba u Crnoj Gori; 2) Osigurati novi mandat Đukanoviću.
Kada se to okonča, Vučić će imati 1) jednu solidnu i jako bogatu Zajednicu srpskih opština u Crnoj Gori koje će mu biti do kraja poslušne; 2) Mila kao saveznika i dužnika koji će mu pomoći da realizuje zadatak zbog kojeg je doveden tj. instaliran na vlast u Srbiji, takođe uz ključnu pomoć Đukanovića i njegovih intimusa, pre svega Caneta Subotića. Konačno treba dobro razmisliti zašto se sve to odvija u vremenu “faktičkog priznanja Kosove* – svako prosečno razuman može zaključiti. Međutim nama u Crnoj Gori je potrebna Zajednica prosvećenih dostojanstvenih i vrednih ljudi” što Crna Gora mora biti, umesto Zajednice primitivnih, Vučiću poslušnih i toboš nekakvih “srpskih” opština u Crnoj Gori.
Miloš Marković
